Tragična sudbina Margarete Tereze | Kurir

Margareta Tereza od Španijedošla je na svet kao dete na čija su pleća od samog rođenja položena ogromna očekivanja. Rođena 12. jula 1651. godine u madridskom Alkazaru, bila je dugo očekivana ćerka španskog kralja Filipa IV i njegove druge supruge, Marijane od Austrije. Njen dolazak na dvor dočekan je sa velikom radošću, ali iza slavlja se krila i zabrinutost, jer je moćna dinastija španskih Habzburgovaca već tada pokazivala znake slabljenja.

Još od najranijih dana, Margareta Tereza odrastala je u strogo kontrolisanom svetu dvorskih običaja, ceremonija i neprekidnog nadzora. Njeno detinjstvo odvijalo se među svilenim haljinama, protokolima i pravilima koja su određivala svaki deo njenog života.

Njena majka, kraljica Marijana, čvrsto je upravljala kraljevskim domaćinstvom, pa je princeza odgajana u atmosferi ispunjenoj dužnošću i disciplinom. Ipak, istorijski zapisi ukazuju da je kao devojčica bila topla, radoznala i nežna, sa živim duhom koji je posebno dolazio do izražaja u najranijim godinama.

Njen otac Filip IV bio joj je izuzetno privržen. Umoran od vladarskih obaveza i obeležen gubicima prethodno preminule dece, u ćerki je nalazio ličnu utehu. Ali ni kraljevska ljubav nije mogla da je zaštiti od političke sudbine koja joj je bila namenjena. Odmalena nije bila posmatrana samo kao dete, već kao buduća nevesta, sredstvo dinastičkih saveza i figura u složenim evropskim odnosima.

Margareta Tereza ostala je zauvek upamćena zahvaljujući remek-delu Dijega Velaskesa „Las Meninas“, nastalom 1656. godine, kada je imala svega pet godina. Na slici je prikazana u središtu kompozicije, obasjana svetlošću, u raskošnoj srebrnoj haljini.

Upravo ta slika nadživela je svu krhkost njenog stvarnog života. Iako prikazuje devojčicu dostojanstvenog držanja i velikog značaja, istovremeno otkriva i usamljenost koju je verovatno osećala, neprestano okružena dvorskim damama, slugama i pogledima ljudi koji su u njoj videli više simbol nego dete.

Jedna od najvažnijih dužnosti koja ju je čekala bila je unapred određena — Margareta Tereza bila je namenjena za suprugu svom ujaku po majci, caru Leopoldu I. Habzburgovci su vekovima koristili brakove unutar porodice kako bi očuvali dinastičko jedinstvo, a i ona je postala deo te tradicije.

Veridba je ugovorena dok je još bila dete, a saznanje da će jednog dana napustiti Španiju i otići u Beč visilo je nad njenim odrastanjem kao neizbežna sudbina.

U međuvremenu, položaj Španije postajao je sve teži. Carstvo je bilo iscrpljeno ratovima, dugovima, kugom i slabim vođstvom. Kada je Filip IV umro 1665. godine, Margareta Tereza imala je samo 14 godina. Njegova smrt označila je kraj jedne epohe, a njena majka postala je namesnica svom sinu Karlu II, dok je princeza dobila još veći politički značaj kao moguća spona između španske i austrijske grane porodice.

Godine 1666. Margareta Tereza napustila je Španiju kako bi se udala za Leopolda I. Put do Beča bio je dug i svečan, ispunjen oproštajima, ceremonijama i znatiželjnim pogledima. Imala je samo 15 godina kada je iz sunčanih dvorišta Madrida stigla na hladniji i jednako formalan carski dvor.

Iako je Leopold bio deset godina stariji, brak se smatrao važnim dinastičkim savezom, koji je trebalo da obnovi veze između dve grane Habzburgovaca i možda ojača posrnulu moć Španije.

Car je, prema zapisima, bio iskreno naklonjen svojoj mladoj supruzi. Divio se njenoj mladosti, lepoti i blagom ponašanju. Ipak, za Margaretu Terezu prilagođavanje životu u Beču bilo je veoma teško. Mučila ju je čežnja za domovinom, a dvorski život bio je jednako sputavajući kao onaj u Madridu, ako ne i stroži.

Iz pisama koje je slala u Španiju vidi se koliko joj je nedostajalo sve što je ostavila iza sebe — majka, braća i sestre, dvorske dame, ali i španski jezik kojim je bila okružena tokom detinjstva.

Njeno zdravlje počelo je brzo da slabi. Kao i mnogi Habzburgovci, i Margareta Tereza nosila je posledice generacija međusobnih brakova unutar porodice. Bila je sitne građe i veoma nežne konstitucije, a svaka trudnoća dodatno ju je iscrpljivala.

Kao carica, njen glavni zadatak bio je da rodi naslednike, a ona je tu obavezu pokušavala da ispuni uprkos tome što joj je telo sve teže podnosilo napore.

Prvo dete, ćerka Marija Antonija, rođeno je 1669. godine. Rođenje je izazvalo veliko slavlje i u Beču i u Madridu, ali je nakon toga njeno zdravstveno stanje počelo ozbiljno da se pogoršava. Imala je pobačaje, mrtvorođenu decu i bolesti koje su je ostavljale iscrpljenom tokom dugih perioda.

Dvorski zapisi beleže da je često izgledala bledo i izmučeno, kao mlada žena kojoj su snagu postepeno oduzimali neprekidni fizički napori i očekivanja okoline.

Poslednja trudnoća 1673. godine pokazala se kobnom. Nakon što je rodila sina koji je preminuo posle samo nekoliko meseci, Margareta Tereza i sama je podlegla bolesti.

Umrla je 12. marta 1673. godine, sa samo 21 godinom. Njena smrt duboko je pogodila Leopolda, koji se zaista vezao za nju uprkos političkoj pozadini njihovog braka. Za Španiju je njen odlazak bio još jedan težak udarac u vremenu velike nestabilnosti i neizvesnosti.

 Video: Kineska dinastija Tang