Život „srpske Sofije Loren” Jelene Žigon na 8. godišnjicu smrti

Prošlo je osam godina otkako nas je napustila Jelena Žigon, umetnica čija je lepota, harizma i talenat obeležio domaću kinematografiju.

Nazivali su je „srpskom Sofijom Loren“, a publika ju je volela ne samo zbog uloga, već i zbog posebne elegancije i odmerenosti koje je nosila kroz život. I danas, njeno ime budi poštovanje i sećanje na vreme kada su glumice bile istinske ikone.

Višedecenijska karijera Jelene Žigon

Rođena je kao Jelena Jovanović 3. novembra 1933. godine u Beogradu, u uglednoj porodici – bila je unuka Mitra Martinovića, nekadašnjeg predsednika Vlade Kraljevine Crne Gore. Njena majka Vjera je u vreme Balkanskih ratova brinula o italijanskoj kraljici Jeleni Savojskoj, ćerki kralja Nikole.

Još kao veoma mlada pokazivala je interesovanje za umetnost, a gluma ju je brzo osvojila. Već 1950. godine ostvarila je svoju prvu filmsku ulogu u ostvarenju „Opštinsko dete“, čime je započela dugu i bogatu karijeru.

Tokom decenija rada igrala je u brojnim filmovima i televizijskim serijama i ostavila trag u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji. Iako je ostvarila niz značajnih uloga, široj publici je ostala najpoznatija kao Jelena Todorović u popularnom filmskom serijalu „Žikina dinastija“.

Njena karijera nije bila ograničena samo na domaće okvire, već snimala i u inostranstvu, pa su filmovi Promised Woman i The Picture Show Man doživeli uspeh u Australiji.

Pored glume, bila je posvećena i pozorištu i književnosti. Dramatizovala je poeziju velikih autora poput Desanke Maksimović i Dušana Kostića, a sa ćerkom Ivana Žigon je osnovala ansambl „Kosovski božuri“. Za svoj rad je dobila i prestižno priznanje, nagradu za životno delo koja nosi ime Sergeja Bondarčuka.

Beskrajna ljubav Steva i Jelene Žigon

Privatni život Jelene Žigon bio je podjednako interesantan kao i njena glumačka karijra, a naročito onaj deo koji se odnosi na njenu najveću ljubav Steva Žigona.

Upoznali su se još 1950. godine, dok je ona bila studentkinja, a on asistent na Akademiji.

– U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom – ispričala je Jelena godinama kasnije.

Njihova ljubav u početku nije bila dozvoljena. Zbog pravila da nema veza između zaposlenih i studenata na Akademiji, Stevo joj je slao pisma bez potpisa. Ipak, emocije su bile jače od svih prepreka. Kada je došao trenutak da upozna njenu porodicu, poneo je violinu koja mu je nekada spasla život u logoru Dahau, simbolično i sudbonosno.

Venčali su se 1958. godine, koju je Stevo smatrao prekretnicom.

– Godina 1958. unela je u moj život bitne promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali ovako – Jelena Jovanović minus Žigon – našalio se glumac jednom prilikom.

Njihov brak bio je ispunjen ljubavlju, poštovanjem i međusobnim divljenjem. Stevo nikada nije krio koliko je očaran svojom suprugom.

– Nisam se naročito istakao u porodičnom životu i pokušao sam da to nadoknadim s Ivanom. A Jelena… I sad joj ovako mator govorim Marčbenksa: “Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane”. I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom, nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar. Taj usud prati i Ivanu, mada ona ume da tuče nokautom. I sad kad me pitaju koje sam sve nagrade dobio i koje su mi najdraže, odgovaram: “Nagrađen sam Ivanom, Nikolom, Jelenom i Vanom. I unuka mi je mnogo lepa” – objasnio je glumac.

Njegova filozofija ljubavi bila je jednostavna, ali snažna.

– Ženu treba uvek obožavati. A onda, cela umetnost nije ništa drugo do obožavanje žene. Bez žene – nema glume – istakao je.

Godišnjica smrti Jelene Žigon

Jelena Žigon je preminula 10. aprila 2018. godine u Beogradu, u 85. godini, nakon kraće bolesti.

Sahranjena je tri dana kasnije, a rodbina, prijatelji, kolege i poštovaoci Jelene Jovanović Žigon okupili su se u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju kako bi odali poslednju počast poznatoj glumici.

Sa razglasa su se čuli stihovi „Lepe moje čarne oči“ hora „Kosovski božuri“, a među okupljenima su bili Tihomir Arsić, Tihomir Stanić, Tanasije Uzunović, Milan Caci Mihailović, Aleksandar Dunić, Predrag Marković, Bratislav Petković, Rada Đuričin, Radoslav Zelenović, Vlasta Velisavljević, Mira Banjac…

BONUS VIDEO

Ovako danas izgledaju mesta gde je snimana Žikina Dinastija

( Glossy, T.S.R. )