radiobalkanfox
U susret Vaskrsu, najvećem hrišćanskom prazniku, glumica Ivana Mihić za Republiku govori o veri, porodičnim tradicijama i ličnim uspomenama koje su oblikovale njen duhovni put. Kroz potresne priče iz porodične istorije, ali i tople slike detinjstva, ona otkriva kako danas doživljava praznik koji simbolizuje nadu, obnovu i pobedu života nad smrću. Posebno mesto u njenom životu zauzima i angažman oko obnove Manastira Rajinovac, u kojem počiva njen otac Gordan Mihić, a koji joj, kako ističe, donosi unutrašnju ravnotežu i osećaj smisla.
Foto: Privatna arhiva Ivana Mihić
Kako danas doživljavate Vaskrs u odnosu na detinjstvo i porodične tradicije?
– Potičem iz porodice u kojoj su se običaji i tradicija oduvek negovali i poštovali. Posebno mi je bila bitna jedna uspomena moje majke Vere Čukić na događaj koji se prepričava i prenosi sa kolena na koleno i danas, a koji je baš vezan za Vaskrs i to onaj 6. aprila 1941, kada je bombardovan Beograd. Tada je moja prabaka Natalija po završetku uzbune izašla s porodicom iz podruma i imali su šta da vide – njihova kuća u Dalmatinskoj ulici bila je potpuno srušena. Stajao je čitav samo jedan zid, na kom je bila ikona Presvete Bogorodice, ispred koje je mirno gorelo kandilo. Moja mama je tada bila beba, ali je cela njena porodica često pominjala ovaj čudesni događaj. On se potom i meni u detinjstvu čvrsto urezao u moje lično stablo vere, koje negujem kroz život. Tokom vaskršnjih praznika razmišljam o poštovanju samog života, o obnovi, nadi i tom kandilu, koje je mirno gorelo uprkos nemiru užasa koje ga je okruživalo. Vaskrs i simbolika istrajnosti i vere da život pobeđuje smrt bude mi ne samo zahvalnost već i snagu da se vredi boriti za dobro, istinu i pravdu.
Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/ bg
Postoji li običaj iz vašeg doma koji nikada ne preskačete?
– Zajednički mir, u okruženju porodice, za mene je prava suština Vaskrsa – podsetnik da je ljubav i prisutnost bliskih ljudi ono što najviše ispunjava. Zajednički ručak, trpeza sa svećom koja gori, sa jelima pripremljenim po kanonu, košarica sa jajima obojenim u crvenu boju… Sećam se u detinjstvu jedne proslave Vaskrsa kada je naša komšinica i prijateljica porodice priredila za decu iz komšiluka sasvim poseban događaj. Donela je u svoje živopisno veliko kućno dvorište desetak malih beba zečeva, dvadesetak žutih pilića, po travi ušuškala puno raznobojnih jaja i pustila nas decu da ih pronađemo s rečima da sve što uspemo da nađemo biće naše! I zeke i pilići i jaja! Veliku radost je gospođa Veljović time priredila nama deci. Vesela cika i vriska orila se okolinom, a ja sam se kući vratila sa tri zeca, šest pilića i nekoliko crvenih jaja. Sreća je bila da smo tada proleće i leto provodili u našoj porodičnoj kući van grada, te su tako moji mogli da naprave i mali kokošinjac i kućicu za zečeve, koje smo posle s ljubavlju čuvali kao kućne ljubimce. Već duži vremenski period živim upravo u toj istoj kući i svakog Vaskrsa dobijam priliku da ovde pronađem mir i hodam u korak zajedno sa prirodom, koja se u to vreme budi i uči me da znam da zastanem, da se povežem s nečim većim od mene i crpim snagu za dalje.
Ko vam najviše nedostaje za praznike?
– Pre svega mi nedostaje otac, koji je preminuo pre šest i po godina. Nedostaju mi i deda, baka-tetka Cica i svi kojih nema više, a činili su moj život. Nedostaju mi i svi moji koji su sada negde u svetu i daleko od nas grade svoje živote. Nedostaje mi ceo taj osećaj sigurnosti i povezanosti koji su mi oni davali. Svaka praznična tišina mi pokazuje koliko mi je bitno sve to što sam sa njima gradila, delila, i prošla.
Da li vam Vaskrs više donosi mir ili nostalgiju?
– Vaskrs, iako nosi sobom trag nostalgije i sećanja, ipak pretežno donosi mir i radost.
Koliko vam vera i duhovnost pomažu u građenju likova koje kao glumica tumačite i kao spisateljica pišete?
– Vera i duhovnost su mi izuzetno važni jer mi pomažu da razumem likove koje kao glumica tumačim ili kao pisac gradim. Pomažu mi da im shvatim sudbine, upoznam motive, osećanja, unutrašnje sukobe i suptilnije i bogatije pokušam da iznijansiram. Kada imam taj dublji duhovni okvir lakše se povežem sa svakim likom i postignem njegovu autentičnost.
“>
Ivana Mihić
Pogledaj galeriju
Ivana Mihić
Privatna arhiva Ivana Mihić
Dodaj komentar