Ovako Biljana Jevtić i Aca Ilić slave Vaskrs

Biljana Jevtić i Aca Ilić ne mogu da se zamisle jedno bez drugoga. U svemu su zajedno pa i sve praznike i bitne datume provode okruženi onima koje vole.

– Moram se vratiti u rano djetinjstvo. Velika familija, svi zajedno na taj dan koji proslavljamo. Sve to sam nastavila, tu tradiciju, moja porodica i ja. Moram reći da su uspomene koje me vezuju za to najranije detinjstvo farbanje jaja.

– Da, ta dečja radost. Sestra i ja smo sa babom išle, malo se udaljimo od kuće, plac se zvao. Tu su nekada živeli meštani pa su se onda spustili u selo. Tu smo brali travke jer ranije su se jaja farbala organski s travkama. Nije bilo boja, sličica da lepiš, nego beremo travke. Kopriva, onda lukovina. To stavimo u čarapu i time farbamo jaja. To mi je tako ostalo u sjećanju.

A kod vas, Aco, kako je to izgledalo u mlađim danima?

– Lepo je to iščekivanje praznika, pogotovo Vaskrsa koji je ovako radostan. Ali ja bih krenuo od Velikog petka kada je strogi post i iščekivanje nedelje da se okupimo svi. Poenta praznika je da svi budu zajedno. Ove godine bili smo u avionu za Božić. Leteli smo za Kanadu i onako sam se osećao, praznik je za to da se bude kod kuće, da bude porodica na okupu i da ima te radosti. A ovako smo išli za Kanadu i onda u avionu. Rekoh sad bih ja božićnu česnicu. Tako da ćemo za ovaj Vaskrs biti u Biljaninoj kući u selu Grejač. Biće i njena sestra, njena porodica, naš sin Ivan, njegova sestra od tetke. Onda krenemo odmah posle pričesti s jajima i malo se zamezi nešto. Onda neka rakijica da se popije.

– Da se poželi napredak kuće i zdravlja i svega onog što treba. I onda stižu poruke, pa stiže jagnje. Mi se držimo toga: Božić, prase, a Vaskrs, jagnje.

Nakon što su ispričali kako obeležavaju najveći hrišćanski prazni, bračni par je odmerio snage u kucanju jajima. Oboje su izabrali po crveno.

– Ajde, Bože, pomozi! – prekrstila se Biljana, pa razbila mužu vrh jaja.

Opa! Izgubio – uzviknuo je Aca.