radiobalkanfox
Glumica Ivana Mihić otvorila je dušu, te je iznela najintimnije porodične detalje, pa je govorila i o duhovnom miru koji je pronašla volontirajući na obnovi manastira Rajinovac.
Ivana Mihić se na samom početku intervjua prisetila priče svoje prabake iz 1941. godine, kada je bombardovan Beograd.
– Tada je moja prabaka Natalija po završetku uzbune izašla s porodicom iz podruma i imali su šta da vide – njihova kuća u Dalmatinskoj ulici bila je potpuno srušena – ispričala je Ivana, dodajući jedan neverovatan detalj:
– Stajao je čitav samo jedan zid, na kom je bila ikona Presvete Bogorodice, ispred koje je mirno gorelo kandilo.
Kako je i sama rekla, u toku prazničnih dana glumici najviše nedostaje otac, legendarni scenarista Gordan Mihić, koji je preminuo pre šest i po godina, ali i baka-tetka Cica i deda. Od oca je naučila najvredniju životnu lekciju, da svaki mali čin dobrote ima smisla i da je važno ostati istrajan čak i kada su stvari naizgled nerešive.
– Otac mi je do kraja života na svaku Lazarevu Subotu – Vrbicu, donosio zvončić i stavljao mi ga oko vrata – sa puno emocija prisetila se glumica.
Poslednjih šest godina Ivana Mihić je volonter na obnovi manastira Rajinovac, gde njen otac Gordan počiva. Kroz ovu svetinju, kako kaže, oseća da je tata stalno prisutan u njenoj i maminoj svakodnevici.
Radovi za sada odlično idu, obnovljena je manastirska biblioteka sa oko 3.000 naslova, saniran je krov na Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice, izgrađena je gostoprimnica, mala kapela i asfaltiran put. U planu su i dalji radovi na sanaciji klizišta iznad manastirskog groblja i izrada kamene česme.
Printskrin: Youtube/VERBALISTS
– Volonter sam obnove manastira Rajinovac i taj rad me neverovatno ispunjava i čini da se osećam kao deo nečega stabilnog, duhovno moćnog i smirujućeg. To mi daje priliku da pronađem ravnotežu u sebi.
O svojoj ulozi u obnovi ove svetinje govori s mnogo ljubavi.
– Kroz tu obnovu i očuvanje, kao da prenosimo priču s generacije na generaciju i čuvamo ono što je važno za naš identitet. Svaki moj doprinos znači nastavak te priče i osećam da na taj način ostavljam trag jer pomenutom obnovom mi ne obnavljamo samo zidove već čuvamo i dragoceno nasleđe zajedništva i društvenu sabornost. Velika je stvar što smo obnovili i manastirsku biblioteku, koja za sada broji oko 3.000 naslova, a gradi se i dalje. Prošlog leta obnovljen je krov na crkvi Rođenja Presvete Bogorodice, kao i niz radova na sanaciji crkve, popločavanje staza unutar manastira, oko konaka, asfaltiran je prilazni put, izgrađena gostoprimnica, obnovljena mala kapela… Pred nama je sanacija klizišta na brdu iznad manastirskog groblja, izrada prilaznih staza, kapije i kamene česme – zaključila je ona za Blic.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar