Šta znači ako je na Vaskrs kišovito, a šta ako je sunčano

Staro narodno verovanje kaže: kakvo je vreme na Uskrs, takva će biti i cela godina. Svakog proleća, s približavanjem najvećeg hrišćanskog praznika, ove izreke se ponovo izvlače iz škrinje sećanja.

Iako se danas čine kao simpatičan deo folklora, ove izreke, poznate i kao pranostike, nekada su bile ključan alat za preživljavanje, naročito u poljoprivrednim zajednicama.

Služile su kao usmena smernica za planiranje setve i žetve, sažimajući generacijska iskustva o lokalnim vremenskim obrascima.

Jedno od najrazrađenijih verovanja, celu godinu “čita” iz vremena tokom Velike nedelje.

Prema toj tradiciji, vreme na Veliki četvrtak predviđa kakvo će biti proleće, Veliki petak najavljuje leto, Velika subota jesen, a sama uskršnja nedelja prognozira nadolazeću zimu.

Ako je, na primer, jutro na Veliki petak bilo sunčano i toplo, verovalo se da će i početak leta biti takav. Slične varijacije postoje i u našim krajevima, gde se ponekad može čuti izreka “kakvo vreme na Veliki petak, takva cela godina”.

Iako se detalji razlikuju od regije do regije, princip je isti: jedan specifičan dan uzima se kao ključ za predviđanje dugog perioda.

Možda najpoznatije verovanje jeste ono koje kaže: “Ako na Uskrs pada kiša, padaće svake nedelje sledećih sedam nedelja.” Na prvu zvuči zlokobno, ali moderna meteorologija nudi jednostavno objašnjenje.

Proleće, naročito april i maj, na našem je podneblju ionako najkišovitije doba godine. Vremenski sistemi tada su vrlo aktivni i nije neobično da se kišni periodi smenjuju svakih pet do sedam dana, zbog čega su kišni vikendi statistički izgledniji.

Analize sprovedene u Sjedinjenim Američkim Državama testirale su ovu izreku na podacima iz poslednjih deset godina. Rezultati su pokazali da se verovanje nijednom nije obistinilo.

U godini koja je bila najbliža potvrdi, nakon kišnog Uskrsa usledilo je pet kišnih nedelja, ali ne i sedam.

Naravno, kiša u vaskršnjim prognozama nije uvek bila loš znak. Druga verovanja govore da će, ako padne dovoljno kiše “da smoči džepnu maramicu”, letina biti dobra.

Britanska tradicija pak tvrdi da kiša na Vaskrs donosi “dobru travu, ali loše seno”, sugerišući da bi jun, mesec kosidbe, mogao da bude vlažan.

Čak i da su nekad imale smisla, danas je tačnost narodnih prognoza vrlo upitna iz nekoliko ključnih razloga. Prvi i najočitiji su klimatske promene. Verovanja su nastala pre više decenija ili čak vekova, u drugačijim klimatskim uslovima. Globalno zagrevanje i izmenjeni vremenski obrasci čine stare “zakonitosti” nepouzdanima.

Drugi problem je geografsko poreklo. Pranostika koja je možda važila za kontinentalnu klimu istočne Evrope gubi smisao nakon što se “preseli” u područje s drugačijim, na primer mediteranskim uticajima.

Međutim, ključni argument protiv vaskršnjih prognoza leži u samoj prirodi praznika. Uskrs je praznik koji se pomera, a njegov datum se svake godine menja u rasponu od gotovo mesec dana.

To znači da se “vreme na Uskrs” jedne godine odnosi na kraj marta, a druge na kraj aprila. Upoređivati ta dva različita dela proleća i iz njih izvlačiti zaključke za celu godinu jednostavno nema naučnog smisla.

Uprkos svemu, neke narodne mudrosti ipak imaju temelja. Neke studije pokazale su i iznenađujuću tačnost pojedinih izreka, poput one da “mokar maj donosi sušan jun”.

Video: Ana Bekuta otkrila s kim slavi Uskrs