Tamara Radovanović o seriji “Robin Hud”

Kako je došlo do saradnje na ovoj seriji?

– Ovo je bilo moje peto ili šesto iskustvo u međunarodnoj produkciji. Profesionalna poznanstva koja sam gradila tokom godina otvorila su mi nove prilike, što me je sve podstaklo da se ozbiljnije posvetim tom segmentu svoje karijere.

Čime vas je privukla priča o Robinu Hudu?

– Zanimljiva mi je jer može da bude ispričana na toliko načina. Ima bogatu raznolikost likova. Privukli su me i žanr, jer kostimirane serije same po sebi nose dozu nečeg izazovnog, a presudan je bio i scenario. Glumci uvek sa uživanjem čitaju i glume kada je nešto lepo napisano. Privukla me je i razlika u samom pristupu Robinu Hudu i istraživanju njega kao heroja. Sagledan je iz potpuno drugog ugla, moderno, ali ipak u duhu tradicije. Takođe, tu je i rad na engleskom, kao veliki izazov i velika stepenica na kojoj se uvek preispitujem koliko sam napredovala i koliko sebi mogu da verujem na sledećem koraku.

A šta vas je privuklo Selin?

– Od početka sam bila na kastingu baš za tu ulogu. Bila mi je dopadljiva za igranje. Istovremeno je intrigantna, posvećena svojoj tihoj borbi za tu moćnu poziciju na kojoj se nalazi, ali s druge strane vidimo tu emotivnu i snažnu povezanost s kraljicom, kojoj bez dvoumljenja duguje sve što jeste. Ona je sa jedne strane prepredena mačka, ali sa druge vidimo i tu njenu duhovitu, sarkastičnu, snalažljivu stranu. Jednostavno, žene tog vremena su morale da se snađu. Dinamika postaje još zanimljivija kada Merijen dođe na dvor jer je ona potpuna suprotnost Selininoj unutrašnjoj tišini. Ona je iskrena, direktna, bučna. Sve što Selin nije, ali i ona nosi vatru u sebi, samo je ispoljava na drugi način. Bio mi je veliki izazov da nađem taj lik u sebi.

Da li ste žene tog doba doživeli kao građane drugog reda ili su bile daleko dominantnije od onoga što nam se čini?

– Žene inače ne vidim u bilo kom trenutku kao podređene. Ono što je posebno i drugačije kod ove serije jeste to što sve likove predstavlja kao ravnopravne, ljude s vrlinama i manama. Smatram da žene u ovoj seriji snažno utiču na muške likove, ali i obrnuto. Odnosi i moć se prepliću. Selin je ambiciozna i prinuđena je na to da igra igru. Za mene kao glumca bila je velika privilegija da uđem u svet takvih likova koji svi međusobno doprinose radnji.

Ovo je i jedan od najvećih inostranih projekata rađenih u Srbiji.

– Tako je, i to smo osetili u svakom segmentu rada na ovoj seriji. Glumci vole da rade i kada god započinju novu ulogu, to čine od nule. Ipak, rad s kolegama iz inostranstva je nešto što je uvek posebno iskustvo. Takođe, sam set je grandiozan, detalji, scenario, kostimi. Sve oduzima dah. Dovoljan je podatak da u celoj seriji ne postoje dva ista kostima, niti dva ista dezena na kostimima.

Najveći deo snimanja proveli ste s Koni Nilsen, zvezdom “Gladijatora” i “Đavoljeg advokata”. Kako je izgledao rad s njom?

– Kod nje me je najviše fasciniralo to s koliko profesionalnosti, ozbiljnosti, ali i s koliko informisanosti je prišla ovoj svojoj ulozi. Od nje smo svi učili o nekim istorijskim detaljima koji su bili veoma značajni za samu radnju, a kojih čak ni autori nisu bili svesni. U trenucima kada vas igra s njom i rad s rediteljem ponesu, samo sam se prepuštala i upijala to znanje.

Ne možemo, a da ne pomenemo Srbiju kao posebnu junakinju ove serije.

– Kada sam prvi put pogledala trejler serije, obuzele su me snažne emocije. Sve lokacije na kojima smo snimali odglumile su fenomenalan posao u dočaravanju i Šervuda, i Notingema i celog sveta Robina Huda. Od Šumadije, preko Rudnika do Fruške gore, svaki zalazak sunca i probijanje svetla kroz krošnje, svaka izmaglica, svaki delić Srbije u ovoj seriji je magičan.

Kakvi ste bili domaćini gostima iz inostranstva?

– To je uvek deo posla, i uvek se trudimo da budemo najbolji mogući domaćini. Lično nemam prevelikog dara za to, jer i sama uvek pitam drugarice gde bih mogla da povedem nekoga na ručak, ali srećom, oni su došli već dovoljno pripremljeni i sa spiskom želja šta bi voleli da vide, pa nije bilo previše teško. Bilo je tu mnogo prijatnih dnevnih druženja, imali smo i jedno fantastično žensko veče, išli smo na Adu, uživali u rekama. Imali smo pravi osećaj porodice, tako da je rastanak na kraju snimanja bio tužan, ali je zato ponovno okupljanje na premijeri u Londonu bilo divno.

(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)