Tragična sudbina Bojana Pečara, basiste EKV-a

Bojan Pečar pripadao je onoj retkoj vrsti muzičara čije se prisustvo pamti i onda kada nisu stajali u prvom planu. Kao basista Ekatarine Velike, bio je deo jednog od najvažnijih bendova jugoslovenske rok scene, ali je njegov život, baš kao i sudbina grupe kojoj je pripadao, ostao obavijen talentom, lepotom, mitovima i preranom smrću.

Rođen je 22. marta 1960. godine u Beogradu, a odrastao je u vremenu u kojem je jugoslovenski rokenrol stvarao sopstveni jezik, estetiku i generaciju. Pre nego što će postati deo EKV-a, Pečar je već bio prisutan na novotalasnoj sceni, a posebno važna stanica u njegovoj karijeri bio je bend VIA Talas.

VIA Talas je nastao početkom osamdesetih, a u postavi su bili Bojan Pečar, Mira Mijatović, Dušan Gerzić Gera i Miško Petrović Plavi. Mira Mijatović bila je ćerka jugoslovenskog političara Cvijetina Mijatovića, predsednika Predsedništva SFRJ 1980. i 1981. godine, što je njihovoj priči dalo dodatnu pažnju javnosti.

Bend je 1983. objavio album „Perfektan dan za banana ribe”, a pesma „Sama” ostala je jedna od najprepoznatljivijih numera tog perioda.

Pogledajte u galeriji kadrove iz spota:

Ipak, najveći trag Bojan Pečar ostavio je kada je postao deo benda koji će promeniti domaću muziku.

Pečar se 1984. godine priključio grupi koja će postati poznata kao Ekatarina Velika. Uz Milana Mladenovića i Margitu Stefanović Magi, bio je deo postave koja je stvorila neke od najvažnijih pesama jugoslovenskog roka.

Njegov bas nije bio samo pratnja. U muzici EKV-a imao je posebno mesto – davao je dubinu, nerv, puls i onu prepoznatljivu tamnu energiju zbog koje su njihove pesme i danas jednako snažne.

Bojan je važio i za jednog od najlepših muškaraca jugoslovenske rok scene. O njegovoj harizmi govorilo se mnogo, a posebno se prepričavala izjava Margite Stefanović Magi da joj nije bilo jasno zašto je Milan Mladenović važio za seks-simbol, kada je Bojan bio „daleko veći macan”.

Njih dvoje su, prema biografskim zapisima i brojnim sećanjima savremenika, bili i u emotivnoj vezi. Ta priča dodatno je doprinela mitu o EKV-u kao bendu u kojem su se muzika, ljubav, prijateljstva, umetnost i autodestrukcija neprestano preplitali.

Sa početkom rata i raspadom zemlje u kojoj je odrastao, Bojan Pečar odlazi u London. Taj odlazak bio je i fizičko i simbolično udaljavanje od scene na kojoj je stekao slavu.

U inostranstvu je nastavio da se bavi muzikom. Svirao je sa muzičarima sa ovih prostora, sarađivao sa Dušanom Kojićem Kojom, a pominje se i njegov rad sa grupom Lost Children.

Ipak, uspeh koji je imao sa Ekatarinom Velikomviše se nije ponovio. London mu nije doneo novu veliku scenu, već drugačiji, tiši i teži život. U domaćim medijima često se prepričava da je jednom, očajan i svestan koliko je daleko od nekadašnjeg života, na ulici uzviknuo: „Znate li vi ko sam ja bio?”

Bojan Pečar preminuo je 13. oktobra 1998. godine u Londonu, u 38. godini. Prema najčešće navođenim biografskim podacima, umro je od posledica infarkta, dok se u medijskim tekstovima često navodi da mu je pozlilo dok je čekao metro.

Njegova smrt dodatno je učvrstila tragični oreol koji prati EKV. Milan Mladenović preminuo je 1994. godine, Margita Stefanović 2002, a sudbina članova benda godinama se doživljava kao jedna od najtužnijih priča jugoslovenskog rokenrola.

 Video: Bora Čorba o smrti saradnika