Tragična priča najlepšeg jugoslovenskog para

Zoran Radmilović, jedan od najvoljenijih glumaca ovih prostora, bio je umetnik koji je svojom harizmom, talentom i duhovitošću ostavio neizbrisiv trag i postao jedinstvena pojava u domaćem pozorištu i filmu.

Iza scene, njegov život bio je obeležen jednostavnošću, dobrotom i dubokom posvećenošću porodici, roditeljima, sestri i ljudima koji su mu bili bliski od mladosti.

Rođen 1933. godine u Zaječaru, u rodnom gradu je proveo detinjstvo i mladost, a potom otišao u Beograd na studije. Prijateljstva iz tog perioda negovao je celog života, ali je istovremeno ostao poznat po svojoj otvorenosti i lakoći da stvara nova poznanstva u glumačkom svetu.

Njegov ljubavni život obeležila je Dina Rutić (1943), glumica izuzetne lepote i inteligencije. Krupne oči boje meda, nežan osmeh i skladna pojava činili su je neobično privlačnom, dok je njena energija odavala utisak smirenosti i topline. Studirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, sa željom da se posveti pisanju.

Upravo u tom periodu, Zoran je, kako se prepričava, već imao jasnu sliku u glavi, da će Dina postati njegova životna saputnica. Njihov susret brzo je prerastao u bliskost, a Dina je zbog njega raskinula prethodnu veridbu i odlučila da svoj život nastavi uz starijeg, ali šarmantnog glumca.

Napustila je porodični dom i prešla u njegov skromni stan, čime je započelo njihovo zajedničko poglavlje.

Zoran je brinuo o porodici na svoj način, stvarajući oko Dine atmosferu sigurnosti i topline. Njihov život bio je obojen humorom i optimizmom, jer je Zoran verovao da se i najteže stvari lakše podnose kada se gledaju sa vedrije strane.

– Meni je dovoljno ono što imam – govorio je, naglašavajući da mu je upravo takav život najdragoceniji.

Dina je, kao i on, imala vedar duh i osećaj za humor, pa je njihova svakodnevica bila ispunjena razumevanjem i šalom. Poticala je iz umetničke i politički angažovane porodice, odrasla u specifičnom okruženju ratnog i posleratnog perioda, što je oblikovalo njen pogled na svet i život.

Iako su imali različite stavove o nekim društvenim pitanjima, to nikada nije bilo prepreka, naprotiv, često je služilo kao izvor šale i dodatnog zbližavanja.

Godine 1974. njihov život dobija novu dimenziju dolaskom ćerke Ane. Roditeljstvo ih je još više povezalo, a Zoran je sa velikim entuzijazmom učestvovao u njenom odrastanju. Čak je vodio i lične beleške o njenom detinjstvu, posmatrajući očinstvo kao najvažniju ulogu u životu.

Ispostavilo se da su bili savršen par – vedri, duhoviti, opušteni i nenametljivi. Venčali su se 1966. godine, a njihov brak bio je zasnovan na bliskosti i svakodnevnoj jednostavnosti. Posao je ostajao iza vrata doma, dok je privatni život bio ispunjen smehom i međusobnom pažnjom.

Trudio se da Ani razvije maštu i radoznalost, pa su njihove zajedničke igre često bile ispunjene izmišljenim pričama i duhovitim situacijama koje je on smišljao.

Porodica mu je bila na prvom mestu, a slobodno vreme gotovo uvek je provodio uz Dinu i ćerku, smatrajući da je suština života u zajedništvu, a ne u prostoru ili materijalnom komforu.

Nažalost, tu sreću prekinula je prerana smrt Zorana Radmilovića 1985. godine. Dina je nakon gubitka supruga pronašla snagu da nastavi dalje i posvetila se odgajanju ćerke Ane, koja je kasnije izrasla u uspešnu i obrazovanu ženu. Ipak, i Ana je tragično preminula 2017. godine, u 43. godini života.

Ljubavna priča Zorana i Dine Radmilović ostala je zapamćena kao jedan od najlepših primera iskrene i duboke povezanost, priča o dvoje ljudi koji su živeli skromno, smejali se mnogo i voleli bez zadrške.

Zoran Radmilović ostao je upamćen kao jedan od najvećih glumaca svog vremena, čovek koji je donosio radost publici, ali je svoju najveću sreću pronalazio upravo u porodici i ljubavi prema Dini, uz koju je proveo život ispunjen toplinom, humorom i posvećenošću.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/Ilić Milica/prenosi:B.S.)