Glumica Zlata Numanagić posle 30 godina progovorila: Bila sam kod psihijatra

Poznata glumica Zlata Numanagić, koju publika pamti po brojnim upečatljivim ulogama i snažnoj harizmi, decenijama je svoj privatni život čuvala daleko od očiju javnosti. Ipak, nakon 30 godina odlučila je da otvori dušu i progovori o svom pokojnom, drugom suprugu Đorđu Tokinu, koji je bio njena najveća ljubav.

Ova ljubavna priča imala je neobičan razvoj, jer su se Zlata i Đorđe upoznali još tokom studentskih dana, ali ih je život tada odveo na različite strane.

„Bili smo mladi. Ja sam upisala akademiju, on je bio četvrta godina jer je pre toga studirao arhitekturu u Ženevi, ali je došao i bio tu i bio od Saše Petrovića na klasi. Tada smo bili mnogo mlagi nije moglo to … Ja sam imala 19, on 25”, prisetila se Zlata.

Foto: Milan Ilić / Ringier

Iako je Đorđe krajem osamdesetih godina otišao u Kanadu, emocije među njima nikada nisu u potpunosti nestale, a kontakt su održavali preko zajedničkih prijatelja.

„Onda smo se rastali, ali viđali smo se jer je on bio u Beogradu, posle je otišao za Kanadu krajem 80. i kad bi dolazio mi bismo se viđali jer imali smo zajedničko društvo, ali to su bili samo izlasci I neke male simpatije koje nikada nisu prestale, nekako šašavo smo se i rastali i samo se razdvojili. Ali on je zaista bio moja vrlo važna veza bez obzira što ni godinu dana nismo sastavili u tom prvom zabavljanju”, ispričala je glumica

Foto: Milan Ilić / Ringier

O gubitku supruga

Nakon toga, glumica se sa sinom Fedorom iz prvog braka preselila u Ameriku, gde je Đorđe bio na doktorskim studijama. Iako se činilo da su konačno pronašli sreću, samo godinu i po dana nakon što su stupili u brak, usledila je teška tragedija.

„Razboleo se i nažalost nas napustio. Često sam razmišljala posle njegovog odlaska zašto se tako brzo završilo”, emotivno je započela priču o gubicima Zlata.

Foto: Milan Ilić / Ringier

Išla kod psihijatra

Gubitak supruga ostavio je prazninu i parališući bol, zbog čega je glumica odlučila da zatraži pomoć stručnjaka, rušeći tako predrasude o psihijatriji.

„Eto tako se to završilo. Ja sam stvarno jako dugo to pokušavala da završim sa sobom. Mi imamo veliku predrasudu prema psihijatrima, ja sam išla i kod psihijatra, namenski. Rekla sam: “Ja sam došla kod vas da mi pomognete da uspostavim odbrambeni mehanizam protiv bola koji ne prolazi”. Praktično sam joj dala dijagnozu svoju, rekla sam da ne želim da pričamo o tome kad sam bila mala i kad sam prvi put osetila jer to nije nešto što me opstruira u životu nego ovaj bol koji me parališe”, iskrena je bila Zlata.

Razgovori sa doktorkom su joj pomogli da pronađe način kako da nastavi sa životom.

Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier

„ Tako sam sa njom popričala 5, 6 seansi i ta divna doktorka mi je rekla jednu ključnu reč i to je jako važno da kažem, ona mi je dala zrnce koje mi je trebalo. Rekla mi je: „Svi mi imamo neke traume i neke događaje koji nas obeleže i koji nam smetaju da nastavimo život kolko tolko normalno. Mi moramo da se potkrpimo nekako.” Taj izraz potkrpiti, kao da zakrpite nešto, to je činjenica, ja sam zakrpila ustvari svoju dušu”, istakla je ona.

(Republika)