Trik za mesnat paradajz

Ako želite krupan mesnati paradajz i duplo veći rod, odgovor verovatno već imate u kanti pored šporeta. Pepeo, ono što ostaje posle loženja, jedno je od najjeftinijih đubriva koje paradajz obožava. A usput tera puževe iz lejice.

Onaj ko se zimi greje na drva, do proleća skupi pravu malu zlatnu rezervu. Umesto da je bacate u đubre, prosejte je kroz sito i ostavite u suvoj kofi do sezone sadnje.

Zašto pepeo daje krupniji plod

Drveni pepeo je prepun kalijuma, magnezijuma i kalcijuma. Upravo to su minerali koji odlučuju koliko će vaš paradajz biti težak na vagi.

Kalijum hrani plod, kalcijum sprečava onu crnu trulež na vrhu ploda, a magnezijum drži listove tamnozelenim i sposobnim da hvataju sunce.

Iskusni baštovani tvrde da uz redovno prihranjivanje pepelom prinos po žbunu zna da se udvostruči.

Plodovi postaju teži, mesnatiji i manje vodnjikavi, što se odmah oseti kod pravljenja ajvara ili pasiranog soka.

Koliko pepela ide oko jednog stabla

Za odraslu biljku dovoljna je jedna do dve šake pepela u krug oko stabla, na razdaljini od oko deset santimetara od stabljike. Lagano ga utrljajte u površinski sloj zemlje motikicom.

Ponovite na svake tri nedelje, ne češće.

Paradajz voli blago kiselo do neutralno tlo, pH oko 6,5. Ako su vam plodovi sitni i biljka bleda, pepeo će popraviti hemiju zemlje.

Ako pak imate veoma alkalno zemljište, smanjite dozu ili preskočite nekoliko nedelja.

Pepeo kao prirodni štit od puževa

Suvi pepeo je grub i suši sluz, pa puževi jednostavno ne prelaze preko njega. Napravite tanak prsten oko svakog žbuna i puž će skrenuti u stranu. Isti trik radi i protiv mrava i nekih larvi.

Jedan jedini uslov mora da bude ispunjen, inače sve pada u vodu. Pepeo mora da bude suv. Čim se pokvasi od kiše ili zalivanja, gubi oštrinu i puževi ga prelaze kao da ga nema.

Kada posuti, a kada sačekati

Pepeo dodajte uvek posle zalivanja ili posle kiše, kada je zemlja vlažna, a vazduh suv. Tako će se mineralima trebati neko vreme da uđu u zemlju, a površinski sloj ostaje suv i bocka puževe. Najbolje vreme dana je rano jutro ili predveče.

Pazite da prah ne padne po listovima i stablu. Vetar lako odnese pepeo, pa radite po mirnom danu i ako treba, malo poprskajte gornji sloj zemlje da se pepeo „zalepi“. Listovi paradajza su osetljivi i ne vole alkalni film po sebi.

Greške koje upropaste ceo trud

Najčešća greška je previše pepela odjednom. Više nije bolje. Prevelika doza diže pH preko mere i biljka prestaje da upija gvožđe, pa listovi požute između nerava.

Druga greška je mešanje pepela sa svežim stajnjakom u istoj nedelji. Reakcija oslobađa amonijak i azot bukvalno ispari pre nego što stigne do korena. Razdvojite ih bar dve nedelje.

Zato ne bacajte ovo blago iz kante – dajte svojoj bašti ono što joj prirodno pripada i pripremite se za rod koji će slomiti grane.

Iskoristite ovaj stari trik i osigurajte krupan mesnati paradajz o kakvom će pričati ceo komšiluk!

(Espreso/Krstarica/DČ)