radiobalkanfox
Foto: Republika
Danas 22. maja navršava se tačno deset godina otkako nas je napustio jedan od najvećih, najvoljenijih glumaca u istoriji naše kinematografije Velimir Bata Živojinović. Njegov naslednik Miljko Živojinović pred našim kamerama nakon održanog pomena, otvorio je dušu.
– Ja sam već ponovio nekoliko puta, mada se bojim da ne dosadim ljudima koji to slušaju i koji prate Batu, da od trenutka kad je on otišao – znači pre 10 godina – osetio sam potrebu da beležim neke njegove reči. To je meni izgledalo, a i još uvek mi se danas čini, kao da je on tu sa mnom, kao da mi se spustio na rame i da mi šapuće na uvo. To su na stotine, bukvalno na stotine njegovih misli, rečenica, duhovitih komentara i nečega što se pokazalo kao zaista nezaboravno, jer je originalno i jedinstveno – započeo je Miljko, pa nastavio:
– Onda sam počeo te njegove misli i pošalice da beležim, i evo to traje već 10 godina. U jednom trenutku sam počeo da pišem knjigu o njemu i o majci, koja će se zvati “Lula i Bata”. Želim da u toj knjizi te njegove misli i izreke ne budu samo taksativno poređane, nego da im dam kontekst. Tako će svaka njegova misao biti stavljena u određenu situaciju, podsetićemo se kada i kako se to desilo. Nekako bih rekao da se tu više ne radi o meni, nego isključivo o njemu. Njegova snaga duha i karaktera bila je izuzetna, čim ga i posle toliko vremena pamtimo, sećamo ga se i imamo utisak kao da je tu, među nama.
“>
Miljko Živojinović
Pogledaj galeriju
Miljko Živojinović
Republika
“>
Miljko Živojinović
Pogledaj galeriju
Koja je to misao koja je zauvek ostala urezana u pamćenje?
– Odmah ću da vam kažem šta bi on sad vama rekao: “Nemate vi vremena mene da saslušate.” Na primer, ili ona čuvena kada kaže: “Otkad sam sam sebe uhvatio u laži, više ne verujem nikome.” “U životu igraš ili glavne, ili sporedne uloge.” “Politika je k**va, s kojom smeš da legneš u krevet, ali ne smeš da zaspiš.” Ja to čuvam i u laptopu i u telefonu, pre svega zbog pisanja, ali dolaze situacije gde se te misli same javljaju – priča Batin sin, pa je progovorio o knizi koju završava:
– Odlično napreduje. Fino ide, ne žurimo nigde, pošto ima i drugih obaveza. Završavamo Batinu monografiju, to nam je stvar broj jedan, jedan kapitalan projekat: tri toma po 330 strana, a uz njega ide prateći dokumentarni film. Prvi tom je autorsko delo profesora Bože Zečevića, koje je briljantno napisano. Drugi tom čini 100 savremenika koji govore o Bati. Među njima su poslednji razgovori i intervjui sa Dobricom Ćosićem, Vladom Veličkovićem, Ljubom Popovićem, Brankom Lustigom… To su sve ljudi koji su otišli i koji su ostavili ogroman doprinos kulturi. Treći tom je njegova filmografija, sa tačnim podacima ko u njima igra, ko je reditelj, scenarista, ko je radio muziku, montažu, scenografiju, kostimografiju, zajedno sa novinskim kritikama ili Batinim komentarima o tim filmovima. Mislim da će to zaista biti nešto čime ćemo moći da se ponosimo, jer je dvojezično urađeno. Levi stubac je na srpskom, desni na engleskom, i tako ide svih hiljadu strana.
Na konstataciju da su Kinezi želeli da snime film o životu njegovog oca, Miljko govori:
Foto: Republika
– Kinezi stalno snimaju dokumentarne filmove o Bati, i mislim da oni njega smatraju svojim glumcem. U to sam se uverio u februaru mesecu, kad sam bio u Pekingu i u Lijujangu, gde se održavao veliki internacionalni festival “First”, 20. po redu. Bata u Muzeju filma u Pekingu, koji je jedno ogromno zdanje, ima dva postera u stalnoj postavci. Jedan je iz filma “Valter brani Sarajevo”, drugi iz filma “Most”. Direktorka muzeja nas je zamolila da ostanemo na vezi i da joj pošaljemo sve što smatramo interesantnim – garderobu, rekvizite iz filmova, postere. Ta stalna postavka prati celu istoriju kineskog filma, i u njoj Bata ima značajno mesto – priča Miljko i nastavlja:
– Za mene je do sada najznačajniji film “U potrazi za Valterom” (Looking for Walter), što je asocijacija na film Kena Louča “U potrazi za Erikom” (Searching for Eric). U tom filmu, glavni lik, kad god ima neki problem, pomisli šta bi mu sad rekao Erik Kantona. Takav dokumentarni film od dva i po sata napravili su Kinezi, i mislim da zaslužuje da se kod nas prikaže svake godine. Oni iz današnjeg aspekta objašnjavaju zašto je Bata tamo popularan. Kratko pojašnjenje je da je “Valter” zapravo dobar film, ali ne samo on. Tu su i “Most”, “Halo taksi”, “Kraj rata”, komedija “Rad na određeno vreme”… Kompletan Batin umetnički opus može da se prati u Kini.
Foto: Antonio Ahel/ATAImages
U intervju Miljko ističe da je velika odgovornost biti sin jedne takve glumačke legende:
– Velika je odgovornost svakako, zato što su pojačana svetla i mikrofoni sa svih strana ka meni, mojoj sestri i našoj deci, ali to je potpuno normalno. Svako je radoznao da vidi kakvi su članovi porodice neke poznate ličnosti, jer to daje celokupan kontekst nečijoj ličnosti. Ljudi žele da vide da li je ta ličnost uspela da profesionalnu karijeru uskladi sa privatnim, porodičnim životom. Ja to tako doživljavam, nimalo mi ne smeta i smatram da je potpuno logično. Međutim, moram da kažem da je za naše vaspitanje, ponašanje i karijere najzaslužnija majka, Lula. Ona je bila ta koja je izgurala i njegovu karijeru, i naše školovanje. To nije bilo nimalo lako, jer slobodna profesija i ogromna popularnost nose jako puno izazova, kao što ih i danas sve poznate ličnosti imaju u svojim brakovima.
Šuškalo se da ćemo konačno videti i igrani film inspirisan životom Bate Živojinovića. Možemo li to da očekujemo u narednom periodu?
– Ja na tome intenzivno radim i želim da napravim taj film. Naravno, ne mogu to da izvedem privatno, iza toga mora da stane država. Kad sam bio u Kini, razgovarao sam sa njihovim poznatim glumcem i rediteljem Džang Venom. Sa njim sam proveo jako puno vremena i nadam se da će ga pozvati na filmski festival na Zlatiboru u septembru. On mi je rekao: “Hoću da igram u tom filmu o Bati.” Ja sam se našalio i rekao: “Ne možeš da igraš Batu, imaš kose oči.” Naravno, shvatio je šalu i rekao: “Napravićemo takav scenario da bude mesta i za kineske prijatelje.”
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar