Bivša alkoholičarka o znakovima alkoholizma

Britanska spisateljica i novinarka Brajoni Gordon imala je toksičan dvadesetogodišnji odnos sa alkoholom i narkoticima. Ona je priznala da je dugo skrivala svoju zavisnost ubeđujući sebe da nije alkoholičarka, sve dok 2017. godine konačno nije potražila pomoć.

Brajoni kaže da postavljanje pravila može delovati kao kontrola, ali je zapravo jasan znak zavisnosti.

“Nisam pila dok mi ćerka ne ode u krevet, nisam pila posle 23 časa, nisam pila dve večeri zaredom, izbegavala sam žestoka pića i nisam pila sama (osim ako su svi sa kojima sam bila već otišli na spavanje)”, objasnila je ona.

Dodala je da nije uvek uspevala da se drži tih pravila, ali je njihovo postojanje stvaralo iluziju da je sve u redu, omogućavajući joj da pred drugima glumi normalnost.

Drugi signal je učestalo menjanje omiljenog pića u nadi da će se problem tako rešiti. Brajoni je prelazila sa votke i kole na votku sa tonikom, zatim na vino, pivo i varijante sa niskim sadržajem alkohola. Na kraju je shvatila da problem nije bila vrsta pića, već sam alkohol.

“Da li se osoba alergična na školjke nada da će alergija nestati ako proba dagnje umesto škampa? Naravno da ne”, napisala je ona.

Kako bi se umirila, često je radila onlajn testove za procenu navika u konzumiranju alkohola. Umesto da prihvati istinu, fokusirala bi se na retke negativne odgovore.

“Nije bilo važno ako sam odgovorila sa “da” na 19 od 20 pitanja – fokusirala bih se na ono jedno “ne” kao dokaz da nemam pravi problem. Potom bih sebi sipala čašu vina i uživala u prvom gutljaju”, priznala je novinarka.

Još jedan varljiv znak je organizovanje svakodnevice prema prilikama za piće. Iako nikada nije pila tokom dana, stalno je razmišljala o tome kada će moći da popije prvu čašu.

“Ceo moj život i radni raspored bili su podređeni trenutku kada ću moći da popijem čašu ledenog rozea”, zabeležila je u svom tekstu.

“Često sam mogla da izdržim nedeljama bez pića. Ali onog trenutka kada bih odlučila da popijem “samo jednu” čašu vina, završila bih u potpunom zaboravu”, otkrila je Brajoni i dodaje da je za nju je bilo lakše da ne pije uopšte nego da se zaustavi na jednoj ili dve čaše.

Finalni znak bio je osećaj nepodnošljivog stida dan nakon druženja.

“Moj muž može da izađe, popije četiri piva, i dok ga sutradan boli glava, on ne oseća paranoju. On doručkuje, pije vodu i smeje se pričama od sinoć. Ja nisam mogla da prihvatim kako sam se osećala sutradan. Bilo je užasno“, zaključila je ona, opisujući te trenutke više kao egzistencijalne krize nego kao običan mamurluk.

Pogledajte video: Kada zdravica prerasta u problem sa alkoholom