Poznata voditeljka pakuje trakice osveštane na Pojasu Presvete Bogorodice

Dejana Nikolić

Novinar redakcije Blic Zabava

Bojana ističe ponos što potiče iz sela Zvezd kod Šapca i ne stidi se svog porekla.

Naglašava da joj je poreklo velika vrednost i da ceni jednostavan, pošten život i vezanost za prirodu.

Voditeljka Bojana Ristivojević još jednom je pokazala svoju privrženost veri i tradiciji, priključivši se akciji pakovanja trakica, koje su osveštane na Pojasa Presvete Bogorodice. Ovih dana ogroman broj vernika iz svih krajeva regiona pohrlio je u Beograd kako bi se poklonio velikoj hrišćanskoj svetinji, zbog čega su redovi ispred Hrama Svetog Save nepregledni.

Bojana je sa osmehom na licu i u društvu drugih devojaka vredno pripremala svete trakice koje se tradicionalno dele vernom narodu kao blagoslov.

Ona je ovaj dirljiv i plemenit trenutak zabeležila i podelila na društvenim mrežama, uz jasnu poruku i obaveštenje za sve koji žele da se priključe ovoj svetoj misiji.

Ističe da se ponosi što je sa sela

Podsetimo, Bojana se porodila krajem septembra 2021. godine i na svet donela ćerku Mitru.

Njena porodica ima veliko domaćinstvo, Bojana je odmalena bila okružena domaćim životinjama, a u seoskim poslovima, kako kaže, uživa.

– Na selu sam radila apsolutno sve. Kada sam bila mala imali smo krave i jarca, koji je bio veoma pametan. Sestra, brat i ja smo ga obožavali, međutim sestra i ja nismo volele da čuvamo krave. Tata nam je obećao da će, ako čuvamo krave celog leta, prodati tele i kupiti nam poklone. Ali nakon prodaje ništa nismo dobile i onda smo se naljutile i više nikada nismo htele da ih čuvamo – ispričala je Bojana jednom prilikom za domaće medije, pa je priznala da se ponosi odrastanjem u selu Zvezd kod Šapca:

– Nikada to ne bih krila, jer ne vidim zašto bih se stidela. Ponosna sam na poreklo sa sela, pogotovo otkad sam počela da radim na televiziji i videla za šta su sve uskraćeni ljudi iz grada. Blagoslovena sam što mi je poreklo seljačko.

Kako redovno odlazi u svoje selo, tamo ima brojne prijatelje, koje posećuje i sa kojima se i sada druži.

– Obožavam selo i bezbroj puta sam isticala da sam zaista blagoslovena što sam na selu odrasla. Iza moje kuće su šume, potok, livade, tu sam se okupljala sa društvom, jurili smo žabe i guštere, upadali u vodu, glumili Tarzana na lijanama. Moje detinjstvo je zaista bilo lepo i srećno. Ti prijatelji sa kojima sam se kao mala družila su i dalje tu, nisam ih izgubila. Moj deda je imao svoju kafanu i bio je jako poštovan čovek, porodica mi je poštena. Ja sam uvek bila povlašćena u smislu da sam bila malo i razmažena, ne da sam bila prohtevna, nego sam bila voljena. Uvek sam očekivala da me ljudi vole, to i dalje očekujem – rekla je svojevremeno Bojana.