Zašto paradajz puca baš uoči branja

Pucanje plodova paradajza tokom leta čest je problem u baštama, ali oštećeni rod se može sačuvati i bezbedno iskoristiti uz pravilne mere nege.

Iako se često smatra da su za ovakva oštećenja odgovorne bolesti ili štetočine, pravi uzrok je najčešće sasvim drugačiji. Pucanje plodova uglavnom predstavlja prirodnu reakciju paradajza na nagle promene u količini vlage u zemljištu. Kada biljka nakon sušnog perioda odjednom dobije veću količinu vode, plodovi brzo upijaju vlagu i šire se, dok njihova pokožica ne uspeva da se prilagodi tom naglom rastu. Zbog toga dolazi do stvaranja pukotina, naročito neposredno pred berbu, kada su plodovi najosetljiviji.

Pukotine mogu imati različit izgled. Kod nekih plodova pojavljuju se kružne raseline oko drške, dok se kod drugih stvaraju uzdužne pukotine koje se protežu od vrha ka dnu. Nekada su oštećenja površinska i zahvataju samo pokožicu, pa unutrašnjost ostaje zaštićena. Međutim, kada su pukotine dublje, unutrašnji deo ploda dolazi u dodir sa vazduhom, vlagom i mikroorganizmima iz okoline, što ubrzava propadanje.

Zbog toga je važno redovno pregledati biljke i odmah ubrati svaki plod na kojem se primete oštećenja. Ukoliko je njegova unutrašnjost zdrava i neoštećena, paradajz se može bez problema upotrebiti za pripremu salata, sosova, sokova ili drugih jela.

Zemljište mora biti ravnomerno vlažno

Za zdrav rast i razvoj paradajza od presudnog je značaja da zemljište bude ravnomerno vlažno. Do pucanja plodova najčešće dolazi kada biljka, nakon dužeg perioda suše, iznenada dobije veliku količinu vode. Takve situacije su česte posle obilnih letnjih kiša, ali i nakon preteranog zalivanja biljaka koje su prethodno bile uskraćene za vlagu.

Kada se to dogodi, koren veoma brzo upija vodu i šalje je ka plodovima. Njihova unutrašnjost naglo raste i širi se, stvarajući pritisak na pokožicu. Pošto spoljašnji sloj ne može dovoljno brzo da se prilagodi tom ubrzanom rastu, dolazi do njegovog pucanja. Zbog toga se često dešava da plodovi uveče izgledaju potpuno zdravo, a već narednog jutra, nakon jake kiše ili obilnog zalivanja, budu prekriveni pukotinama.

Foto: Shutterstock

Pucanje plodova najčešće se javlja kod paradajza koji je već počeo da crveni ili je dostigao gotovo punu zrelost. U tom periodu plod je ispunjen sokovima i šećerima, dok je njegova pokožica maksimalno zategnuta, pa čak i manje promene u količini vlage mogu izazvati nastanak pukotina. Nasuprot tome, zeleni i nedovoljno zreli plodovi lakše podnose oscilacije u snabdevanju vodom, jer je njihova pokožica još uvek elastična i sposobna da se prilagodi rastu.

Uticaj sorti na pucanje

Pored uslova gajenja, značajnu ulogu imaju i osobine same sorte. Krupni, mesnati paradajzi sa tankom kožicom mnogo su podložniji pucanju od sitnijih sorti. Zbog svoje čvršće strukture i manje veličine, čeri paradajz uglavnom bolje podnosi promene u vlažnosti zemljišta, iako ni on nije u potpunosti zaštićen od ovog problema.

Pukotine na plodovima paradajza često se pogrešno povezuju sa nedostatkom kalcijuma, iako je reč o dva potpuno različita problema. Kada biljci nedostaje kalcijum, javlja se takozvana vršna trulež, koja se prepoznaje po tamnim, ulegnutim i suvim flekama na donjem delu ploda.

Pucanje nastaje iz sasvim drugog razloga. Njegov glavni uzrok su nagle promene u snabdevanju biljke vodom. Kada nakon sušnog perioda paradajz odjednom dobije veću količinu vlage, plodovi brzo nabubre, a pokožica ne može da isprati taj rast, zbog čega dolazi do stvaranja pukotina.

Preventivne mere i pravilno iskorišćavanje roda

Potpuna kontrola ovog problema nije izvodljiva, naročito tokom leta kada su česte smene sušnih talasa i iznenadnih pljuskova. Međutim, primenom određenih agrotehničkih mera rizik se može svesti na minimum.

🔷Ujednačeno navodnjavanje – Mnogo je efikasnije biljke zalivati redovno i sa umerenom količinom vode, nego dozvoliti da se zemlja potpuno isuši pa je potom preplaviti.

Postavljanje malča: Prostiranje sloja slame, pokošene trave ili sena oko stabljika sprečava naglo isparavanje vlage iz zemljišta, štiti koren od visokih temperatura i održava stabilan nivo vlažnosti u tlu.

🔷Ranija berba – Plodovi koji su počeli da menjaju pigmentaciju mogu se ubrati nešto pre pune zrelosti kako bi proces dovršili na senovitom i provetrenom mestu. Na taj način se sklanjaju od rizika koje donose letnje nepogode.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o konzumaciji, odgovor je uglavnom pozitivan. Ukoliko na mestu rasepa nema tragova buđi, omekšavanja tkiva ili neprijatnog mirisa, paradajz se može slobodno jesti. Sa druge strane, ovakav plod nema potencijal za skladištenje, jer pukotine otvaraju direktan prolaz za kolonizaciju različitih mikroorganizama, pa je preporuka da se upotrebi u najkraćem mogućem roku nakon branja.

BONUS VIDEO

Recepti

Jugoslovenske domaćice su imale male trikove kojima su poboljšavale ukus salate od paradajza i krastavca, a evo šta su dodavale od sastojaka.

sledeća vest