Kako je siromaštvo oblikovalo život Aleksandra Berčeka?

Glumac Aleksandar Berček retko daje intervjue, ali je svojevremeno govorio o svom teškom detinjstvu, roditeljima, kolegama i pozorištu.

Ispričao je kako je tada imao više para on kao student nego njegov otac penziju.

“Ja sam posle druge godine, doduše radio sam i jedan film, kupio polovnog fiću. Doteram ga kući a moj otac koga su zvali Lala milicajac kaže:

I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam naši prijatelji. Ali sve je bilo službeno

“Druže saobraćajnu pokaži…”

“Lalo, njegov je lepo piše ovde.”

“Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim a on student, ne znam ni šta studira”.

Tada je počeo sam da zarađuje, a pre toga je, zbog siromaštva bio neuhranjeni dečak koji ni u školu nije mogao da se upiše. Iako je kasnije uspevao da se snađe i zaradi novac u mladosti mu nije bilo lako. Zbog siromaštva je bio neuhranjen, a zbog neuhranjenosti nije mogao da se upiše u vojnu školu.

“Pošto smo bili teška sirotinja, a sirotinja ide u vojne škole ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta me odbiju zbog neuhranjenosti. Doduše tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi možda su procenili koliko bih bio poslušan pa me nisu primili. Elem, takmičio sam se u recitovanju u Žablju. Govorio sam Jesenjina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem treće mesto”, priča Berček.

“Ja dobijem knjigu Dušana Baranina “Veliki gospodar”. To je roman o Milošu Obrenoviću. Ja krenem ono da čitam… A nas u to vreme nisu mnogo učili o srpskoj istoriji. Mogli smo samo da naučimo o njemu da je bio marveni trgovac, da je posovao, bio švaler, tukao ženu… Ej, čovek koji je stvorio modernu srpsku državu. Ta knjiga je stalno tu stajala, bilo je tu raznih anegdota o Milošu.

Pogledajte u galeriji fotografije Aleksandra Berčeka kao Miloša Obrenovića:

Desi se da Mira Trailović pozove mene da iz JDP pređem u Atelje 212. E sad ja dobijem angažman u jednoj predstavi, jer tako je to bilo – taj prelazak iz pozorišta u pozorište je bio takav da dobiješ neku ulogu u tom novom pozorištu. Kad, jedan dan meni zvoni telefon, javljaju mi iz TV Beograd da se radi drama “Karađorđeva smrt” i da ja treba da igram Miloša Obrenovića. Pročitam scenario – fantastičan. I tu ga prvi put odigram.

Znači idemo redom – prvo dobijem knjigu o Milošu o kome do tada nisam mnogo znao, onda dođe da igram njega u toj drami, zatim ga ponovo igram u seriji “Vuk Karadžić”, dolazim u Narodno pozorište koje je osnovao Mihailo Obrenović. Posle se raspitam malo Mihailo Obrenović i ja rođeni istog dana – 4. septembra. E sad kažu nešto ima ili ima anđela ili đavola”, ispričao je Berček u dahu u emisiji “TV lica – Kao sav normalan svet”.

“Kad sam snimao “Krugove” u Trebinju ima scena u kojoj pada neka greda. I bilo nekih pola 9 ujutru i ja da pokažem kako – opalim glavom i rasečem je. To je sad pitanje da li nastavljamo snimanje ili ne. I srećom jedna šminkerka se seti neke masti da to blokira. I videćete u filmu ima ta fleka. Kažem sebi – Berček do sada nikad nisi glumio pre 9 i sad si našao... I evo šta ti se desilo.

“Ja mislim da oni i ne znaju da sam ja glumac. Sad kad su malo ostarili traže mi nekad karte… Ali nisam ja to tako vaspitao – kao idemo da podržimo tatu. Ma jok. Znam da idu tajno. Oni bi rekli šta misle kad bih ih ja pitao. Ali ja ne pitam. Ako hoće da kažu sami, nek kažu.

Nisam dugo bio sa decom, i to mi je žal. Od četvoro moje dece, dvoje su se nešto šunjali, teli kao da upisuju glumu. Ja to nisam dozvolio. Jer prvo da sam ja video da to vredi ja se ne bih mešao, a druga važnija – da su oni to stvarno hteli, i da ne mogu bez toga oni bi uspeli i bez mene. Mogu drvo da naučim da položi prijemni na FDU, ali sam sebi dao reč odavno da nikome neću pomoći. Ko vredi sam može da uspe”, rekao je Berček.

“Ja se nisam bavio politikom, to se bave oni u Vašingtonu, Moskvi. A mi ovde… ja sam bio samo politički birokrata. Gde mi ovde da se bavimo politikom. Nikad nisam bio član nijedne stranke, ubeđeni sam socilaista po mom vaspitanju. To je bilo vreme stvaranja demokratije u Srbiji, i to nije moglo da prođe bez mene.

Gledao sam moje kolege bivše partijske sekretare iz nekadašnje komunističke partije kako postaju ubeđene demokrate. Ubeđen demokrata a ja ga slušao kako je lupetao u ime Josipa Borza što pas s maslom ne bi pojeo. A ovo što mi se ismevaju što sam dok sam bio upravnik u Narodnomljudima nabavljao krompir, kaladont, meso…

Jesam, sve sam to radio. Šta je tu problem. Nabavljao sam patike za balerine... A teško je bilo jer mora da se uvezu a nije bilo tog prometa. Žao mi je što su neki otišli iz Narodnog. Neki su mi bili i prijatelji. A ta oprečna mišljenja o meni? To pitajte njih. Samo oni su imali svoje gospodare, a ja gospodare nisam imao,” kaže glumac.

Pogledjte u galeriji fotografije raznih uloga Aleksandra Berčeka:

“Kad se dogovore malo reditelji, malo novinari, malo kritičari mogu da naprave zvezdu od koga hoće. Možda ste primetili ali ja se nikad ne klanjam publici. Nisam se klanjao ni kao student. Dobro ima kolega koje vole da tako produže aplauz pa se klanjaju do zemlje crnice.

Ali ako sam ja taj neki posao radio i uradio ga dobro. A vi došli da me gledate i aplaudirate mi što bi se ja klanjao ako sam već dobro posao uradio. Kad sam sve uradio vi me terate da vam se još na kraju i klanjam. Mislim da to nije u redu…”, ispričao je Berček u “TV lica – Kao sav normalan svet”.

 Video: Zdravko Šotra o Aleksandru Berčeku i Pavlu Vuisiću