Slavlje u domu Elene Karić: Verica Rakočević podelila lepe vesti

Dizajnerka nameštaja i ćerka modne kreatorke Verice Rakočević, Elena Karić iza sebe ima tri braka iz kojih je dobila trojicu sinova – Luku Mijatovića, Maziju Draškovića i Simona Karića. Sada se porodica oglasila lepim rečima i čestitala Luki rođendan.

Verica Rakočević podelila je sliku sa unukom uz opis. “Moj ponos, prvi unuk, srećan divan dan”, napisala je ona.

Potom se na svom Instagramu oglasio Matija koji je bratu čestitao rođendan, a isto je uradio i Simon.

Foto: Instagram / screenshot

Foto: Instagram / screenshot

Inače, Elena je prvog sina Luku Mijatovića dobila u braku sa srpskom fudbalskom zvezdom Peđom Mijatovićem, iz braka sa Andrijom ima sina Matiju, a Simona je dobila sa biznismenom Jugoslavom Karićem.

Tragedija joj obeležila život

Elena se za Peđu udala jako mlada, a u braku su dobili dvojicu sinova – Luku i Andreja. Par je 2009. godine doživeo porodičnu tragediju kada je Andrej, preminuo u 13. godini.

Detalje o braku sa sportistom, bolesti sina, iskušenjima i borbama koje je godinama vodila ispričala je davne 1998. godine u intervjuu za magazin “Dama”.

Foto: Rajko Ristić / Ringier

– Najmračniji period mog života je period Valensije. Prva asocijacija je samoća, a potom tuga. Užasno sam patila za Beogradom, nedostajao mi je onaj osećaj sigurnosti i bezbrižnosti koji mi moj grad uvek nudi. Nedostajale su mi mnoge stvari, od jutarnjeg kafenisanja do mirisa rascvetalog kestenja koji je dopirao direktno sa ulice Kneza Miloša i šunjao mi se po stanu s proleća. U Valensiji sam imala svog frizera, svog pedijatra, svog kozmetičara, svoje juvelire… a kad malo bolje razmislim, osim Luke i Peđe nisam imala ništa. Sve u svemu, ne znam koji mi je ćošak Valensije odvratniji. Tu sam, ubrzo po dolasku, ostala trudna sa drugim detetom i kao svaka dokona žena pomislila da će bavljenje još jednim detetom rešiti sve moje probleme. Šta su problemi, shvatila sam tek nekoliko meseci kasnije.

– Desilo mi se poslednje što sam mogla da pretpostavim, porođaj se iskomplikovao i moje dete se rodilo sa cerebralnom paralizom. Nikada nismo ni saznali šta se zapravo desilo. Koliko su lekari pogrešili, a koliko se sudbina poigrala sa nama, verovatno nikada nećemo saznati. Intimno mislim da je osnovni problem bio u tome što nisu našli za shodno da dete, koje je rođeno pet nedelja ranije, stave u inkubator, oslanjajući se na njegovu telesnu težinu. Kako sam ja proučila sve moguće medicinske leksikone i prošpartala sve svetske pedijatrijske klinike, ispostavilo se da lekari ne samo što odmah posle porođaja nisu odreagovali kako je trebalo, nego mu čak ni valbulu za hidrocefalos koji je naknadno dobio nisu ugradili na vreme. Kada je napunio osam meseci potvrdili su ono u šta sam ja odavno sumnjala – dijagnoza je bila cerebralna paraliza. Nisam morala da čekam da dete napuni osam meseci, da bih konstatovala da sa njim i te kako nešto nije u redu, jer možda ne umem što-šta, ali majka da budem definitivno znam – pričala je dizajnerka svojevremeno.

Foto: Zoran Ilić, Milan Ilić / Ringier

– Od samog Andreinog rođenja sam primetila da nešto nije u redu, i kasnije da hidrocefalus nije njegov osnovni problem. Dete koje je hipertonično, koje nema instikt za sisanje, hrani se najmanje sat i po. Pri ruci sam uvek imala sondu za koju su mi objasnili kako se stavlja, kroz nosić u želudac. U bolnici su rekli da on može da živi sa nama jedino ako ne prestane da dobija na težini. Činila sam sve da se tamo ne vrati, naučila nekako da ga hranim i čak da mu radim terapije, misleći u svoj svojoj histeriji da to niko bolje od mene neće uraditi. Lekari su nam govorili da moramo da se priviknemo i da je to krst koji ćemo ubuduće nositi na čelu. Bile su potrebne godine da svoj krst premestim na neki drugi deo mog tela i da shvatim da ako je, potpuno van svih moći prirode, Boga, kosmosa, religije – u startu uništen jedan ljudski život, da treba spasiti preostala tri.