Šta su inafluenseri | Kurir

Godinama su društvene mreže gurale istu poruku: treba vam još nešto. Još jedan serum, još jedan modni dodatak, još jedan kuhinjski gedžet, još jedno putovanje, još jedan “must have” proizvod bez kojeg se navodno ne može. U moru sadržaja koji podstiče kupovinu i stalnu potragu za novim, pojavio se trend koji ide u potpuno suprotnom smeru – inafluensing (enoughfluencing).

Pokret je sličan deinfluensingu, u kojem kreatori sadržaja odgovaraju ljude od impulsivne kupovine trendovskih proizvoda, ali inafluensing ide i korak dalje. Nije reč samo o tome da ne kupujete ono što vam ne treba, nego o tome da naučite da cenite ono što već imate i da se zbog toga osećate bolje, mirnije i rasterećenije.

U vremenu kad su mnogi pod pritiskom rasta troškova života, ali i sve češće umorni od nametnute ideje da sreća dolazi kroz kupovinu, nije teško shvatiti zašto ovakav pristup privlači sve više pažnje. Umesto poruke “više je bolje”, inafluenseri promovišu ideju da je dovoljno – stvarno dovoljno.

Veliki deo influenser kulture počiva na stvaranju utiska da uvek nešto propuštamo. Da nam nedostaje baš taj proizvod, baš ta rutina, baš ta estetski savršena verzija života. Inafluensing se tome suprotstavlja znatno nežnijim tonom od klasične kritike konzumerizma. Ne nameće asketizam niti poziva na odricanje pod svaku cenu, nego pokušava da promeni perspektivu.

Ideja je jednostavna: manje stvari ne znači nužno lošiji život. Štaviše, za mnoge znači manje nereda, manje finansijskog pritiska, manje impulsivnih odluka i manje upoređivanja s drugima.

Upravo se zato uz ovaj trend često vezuju pojmovi poput zahvalnosti, sporije kupovine i svesnijeg trošenja. Umesto stalnog “šta mi još treba?”, fokus se prebacuje na pitanje “šta mi zapravo već dobro služi?” ili “šta mi zaista donosi zadovoljstvo?”

Jedan od najčešćih obrazaca koji se pojavljuju uz inafluensing je i takozvani second-hand living – kupovina polovnih, obnovljenih ili prenamenjenih stvari umesto novih i trendovski poželjnih proizvoda.

Takav stil života nekima je pre svega finansijski izbor, ali mnogima postaje i svestan način smanjenja troškova. Polovna odeća, vintidž nameštaj, popravke, pozajmljivanje i prenamena stvari postaju deo šire ideje da vrednost ne mora da bude vezana za novo, skupo i savršeno.

U tome i jeste privlačnost ovog trenda:ne traži savršenstvo. Ne traži ni estetski minimalizam iz kataloga, ni stroga pravila, ni odustajanje od svega što volite. Dovoljno je da počnete drugačije da gledate na kupovinu i na sopstvene navike.

Inafluenseri često govore o vrlo konkretnim promenama koje dolaze s takvim načinom razmišljanja: manje anksioznosti zbog novca, manje stresa oko održavanja doma, manje želje za dokazivanjem kroz stvari i više prostora za ono što je stvarno prijatno.

To može da znači sporiju kupovinu i postavljanje pitanja pre nego što nešto kupite. Može da znači da umesto nove stvari prvo proverite možete li nešto da pozajmite, kupite polovno ili popravite. Može da znači i da poklone zamenite iskustvima, uslugama ili sitnicama koje imaju emotivnu, a ne samo materijalnu vrednost.

Jednako važan deo priče je i distanciranje od stalnog upoređivanja. Jer kad se jednom sklonite iz logike da morate da pratite šta svi drugi imaju, lakše je prepoznati šta vama stvarno treba da biste se osećali dobro.

Za nekoga je to kvalitetna posteljina i omiljena šoljica kafe. Za nekoga stabilan račun bez minusa. Za nekoga osećaj da ne mora svaki mesec da izmišlja novu verziju sebe kroz kupovinu.

Možda je upravo zato inafluensing toliko zanimljiv kao fenomen. Na prvu djluje skromno, gotovo tiho, ali zapravo ide direktno protiv jedne od najjačih logika interneta – one da stalno moramo da želimo više.

I dok su društvene mreže dugo bile prostor u kojem se pokazivalo šta je novo, skupo i poželjno, sada se sve više otvara prostor i za sadržaj koji kaže da nije problem u tome što ne pratite svaki trend. Možda je upravo suprotno: možda vam je lakše kad to više ni ne pokušavate.

U tome nema ničeg staromodnog ni dosadnog. Štaviše, za mnoge je upravo odustajanje od stalne potrage za novim postalo luksuz sam po sebi.

Video: Generacija Z ne prihvata poslove koji im narušavaju društveni život i mentalno zdravlje