Hit našeg pevača svi znate, a on ostao bez dinara i radi kao moler

Milica Milojević

Novinar rubrike zabava

Izgubio je imovinu i bogatstvo jer nije želeo da pravi kompromise u estradnom svetu.

On je autor hita ‘Pukni zoro, neću kući skoro’, ali nije finansijski profitirao od te pesme i ne žali zbog toga.

Životna priča pevača Tomislava Marinkovića Tome, učesnika emisije „Nikad nije kasno“, svedoči o tome kako se sudbina može preokrenuti u trenu. Nekada je uživao u luksuzu i bogatstvu, dok se danas bori za golu egzistenciju radeći teške fizičke poslove.

Govoreći o svojim prošlim danima slave i trenutnoj situaciji, pevač je iskreno opisao kako je ostao bez svega:

„Imao sam uvek dobar auto, stan u Beogradu, kuću u Budvi, para više nego što je trebalo. Nisam se snašao u ovom estradnom životu, nisam želeo da pravim kompromise i tako sam završio kako sam zavšio. Danas radim kao pomoćnik molera, drugovi su mu pomogli da nađem posao da bi imao za elementarnu egzistenciju“.

Široj javnosti je malo poznato da je on zapravo tvorac hita „Pukni zoro, neću kući skoro“, pesme koju je kasnije proslavio Milan Topalović Topalko. Iako su drugi finansijski profitirali od njegovog dela, pevač ističe da zbog toga ne žali:

„Moja pesma je bila popularna, a niko nije znao ko je peva. Drugi su imali više vajde od toga. U ono vreme kad sam mogao da uzmem neku lovu, ja nisam radio, ali nije mi žao. Imao sam satisfakciju da je čujem na radiju“, rekao je pevač iz “Nikad nije kasno”

Ipak, finansijski krah i gubitak lagodnog života nisu ni izbliza najteži udarci koje mu je sudbina zadala. Tomislav je doživeo najveću tragediju koju jedan roditelj može da zamisli – izgubio je sina Marka, talentovanog muzičara, neposredno pred Tomino planirano prvo televizijsko pojavljivanje u takmičenju.

Umro mu sin

„U četvrtak je trebalo da bude snimanje emisije, moj sin Marko je trebalo da mi bude podrška. Međutim, na ekskuriziji u Španiji Gospodu se upokojio. Od tad se nisam bavio muzikom i tu sam stao, gde smo počeli“.

Nakon godina pauze i preživljene nezamislive tuge, pevač se vratio muzici isključivo iz poštovanja prema tragično stradalom sinu, noseći majicu sa njegovim likom tokom nastupa. Danas spas pronalazi u veri i pevanju u crkvenom horu, privikavajući se na bolnu stvarnost. Svoj povratak pred mikrofone posvetio je Marku:

„Verujem da on želi da nastavim da se bavim pevanjem, inače mi ne bi palo na pamet da ovo radim“.

(Grand)