Olja Ivanjicki život i tragedije

Olja Ivanjicki bila je umetnica po kojoj nas je svet prepoznavao. Rođena je u Pančevu, kao ćerka ruskih emigranata 1931. godine. Studirala je vajarstvo na Akademiji umetnosti, iako se pretežno bavila slikarstvom. Još kao jako mlada razlikovala se od svojih vršnjaka. Naša slavna slikarka preminula je 24. juna 2009. u Beogradu u 78. godini.

Nemci joj došli u kuću da joj vode oca na streljanje

Tog 20. oktobra 1941. godine, nemački vojnici ušli su i u kuću Oljinog oca, ruskog emigranta Vasilija Vasiljenka Ivanjickog, majora ruske, kasnije jugoslovenske vojske, zaposlenog u kragujevačkom Vojno-tehničkom zavodu kao stručnjak za balistiku.

U Kragujevcu je Vasilij Ivanjicki tada živeo sa desetogodišnjom ćerkom; njegova žena, Veronika Mihailova Pjotrovska, preminula je pet godina ranije. Ubrzo po rođenju ćerke razbolela se od tuberkuloze; devojčica ju je godinama gledala kroz staklena vrata spavaće sobe. Sa lečenja, iz sanatorijuma u Sloveniji i Švajcarskoj, slala joj je crteže umesto razglednica. Usamljenom detetu najveća radost je bila kada bi mu otac uveče, po dolasku sa posla, čitao romane ruske fantastike i time pobuđivao maštu.

Slikarka Olja Ivanjicki je godinama kasnije, u intervjuu “Politici” 18. novembra 2007, ispričala:

“Nemci su došli u našu kuću, s namerom da odvedu oca na streljanje. Da, znala sam, baš na streljanje. Iako sasvim mala, kazala sam Nemcima, na nemačkom jeziku, da je moj otac Rus, belogardejac… I molila sam ih da ga ne odvode od kuće… Bili su zapanjeni mojim znanjem nemačkog, argumentima i molbom deteta… Tako sam spasila mog oca Vasilija.”

Ubrzo nakon toga Olja Ivanjicki je krenula da pohađa časove crtanja kod slikarke Ljubice Filipović. Imala je 14 godina kada je njen portret izvajao budući akademik Koka Janković. Rad se nalazi u zaostavštini slikarke.

Tajni kod koji je zauvek ostao misterija

Slikarka iz Pančeva Ljiljana Marić govorila je svojevremeno da je dešifrovala tajni kod koji je njena majka, slavna Olja Ivanjicki, ostavila pre nego što je zauvek napustila ovaj svet i priseća se jednog od susreta s njom koji će joj zauvek ostati u sećanju.

U jednom od poslednjih intervjua, tri meseca pred kraj života, Olja Ivanjicki je odbila da odgovori na faktografske lične podatke poput imena, prezimena, nadimka, datuma rođenja, bračnog stanja i potomstva, već je na sve to mistično rekla Rođena: 1005967811019. Sve je čipovano, ko ume da dešifruje ovaj kod, naći će odgovor i na ostala pitanja. Broj koji je Olja ostavila ima trinaest cifara, koliko ima i jedinstveni matični broj građana. Međutim, jasno je da slavna slikarka u ovom intervjuu objavljenom u februaru 2009. nije rekla svoj JMBG, jer prvih sedam cifara predstavljaju datum i godinu rođenja, već je naglasila da je reč o tajnom kodu.

“Taj intervju objavljen je u vreme kada smo Olja i ja uveliko preko posrednika ugovarale susret koji je, nažalost, njena smrt zauvek onemogućila”, kaže Ljiljana Marić za magazin52  i nastavlja da govori, pokušavajući da dešifruje poruku koju je, kako kaže, njena biološka majka ostavila celokupnoj javnosti.

“Mislim da je moja majka Olja ovim kodom svima stavila do znanja o kakvoj arbitrarnosti je reč, i to od strane državnih organa koji su omogućili promenu mog identiteta. Iz tog broja, za koji verujem da je JMBG, može se jasno videti i moj pravi datum rođenja i godina, kao i region Odžaci. Poznato je da se otetim bebama, kao i deci koja su na bilo koji drugi način odvojena od roditelja, daje novi identitet, drugi datum rođenja i JMBG, pa je tako i meni u sadašnjim dokumentima kao mesto rođenja navedeno Pančevo, kao i drugačiji datum rođenja. Što se tiče oznake za pol, u kodu koji je moja mama ostavila piše 101, što je oznaka za mušku decu, pa verujem da je u trinaestocifrenom broju iz Oljinog intervjua, ostavljen trag o mom ocu i njegovom poreklu. Njegova pomoć, kao i prijateljska podrška, mnogo mi znače”, kaže Ljiljana Marić, a potom se priseća jednog slučajnog susreta sa Oljom Ivanjicki, koji joj je posebno ostao urezan u sećanje.

“Po ovim šiframa i igrama podignutih i spuštenih brojeva, može se zaključiti da sam neko vreme bila na drugoj teritoriji, dok me nisu kupili ljudi koje sam zvala svojim roditeljima”.

Igre slova i brojeva u dokumentaciji mnogo pokazuju, zato se mora dobro proučiti zakon i detaljno sagledati svaki upis da bi se videlo šta je rađeno po zakonu, a šta mimo njega.

“Jednom prilikom, ispred naše porodične kuće u Pančevu zaustavio se automobil beogradskih registracija iz kog je izašla Olja, a potom i vozač koji se držao na distanci. U dvorištu je bila naša ćerka Deana, igrala se i nije mnogo obraćala pažnju na ljude koji je posmatraju. Olja je nekoliko minuta nepomično stajala i gledala u moju ćerku. Ni reč nije progovorila, samo joj se na licu primetila neka seta. Tada nisam znala da Olja zapravo posmatra svoju unuku, kad već nije smela da je zagrli i uzme u naručje. Čim sam saznala da mi je biološka majka Olja Ivanjicki, pomislila sam da sam žrtva afere Krađa beba ili da me je možda dala usvojiteljskoj porodici, ali sam naknadno saznala da je ona zapravo bila ucenjena. Morala je da krije trudnoću, porođaj i dete zbog partnera s kojim je ostala u drugom stanju – mog oca. Mozaik je veliki i teško ga je sklopiti, ali eto, kockice se polako, ali sigurno slažu. Geni su geni i to niko ne može da promeni”, ispričala je Marićeva.