Članovi kulta trovali ljude | Kurir

Radniš pokret je religijska sekta koju je osnovao indijski mistik i duhovni vođa Bagvan Šri Radniš, poznatiji u kasnijem životu kao Ošo. Radniš je svoje prve sledbenike, tzv. „neo-sanijase“, inicirao početkom sedamdesetih godina, a sedište pokreta osnovao je u Puni, u Indiji, 1974. godine. Ppreselio je pokret u Sjedinjene Američke Države, stvarajući zajednicu poznatu kao Radnišpuram u Anteloupu, u Oregonu.

Njegova filozofija se razlikovala od tradicionalnog shvatanja „sanijasa“, koji su praktikovali asketizam (izbegavanje svih oblika samozadovoljavanja). Umesto toga, učio je svoje učenike da žive punim plućima, ne vezujući se za svet. Nosili su odore boje šafrana, „malu“ (ogrlicu od 108 perli) sa njegovom fotografijom, i menjali su svoja imena. Sam Džain je promenio ime u Bagvan Šri Radniš. Godine 1974. osnovao je ašram (religijsku zajednicu) u Puni i počeo da širi pokret širom sveta. Radniš je ubrzo proširio svoju imperiju izvan duhovnih povlačenja, gradeći brojna poslovna preduzeća i koristeći korporativne principe za njihovo vođenje, čime je pokret uspeo da sakupi veliku količinu bogatstva.

Život u Radnišpuramu
Godine 1981. Radniš pokret je kupio ranč na više od 24.000 hektara u Anteloupu, u Oregonu. Imanje je nazvano Radnišpuram i postalo je centar pokreta i njegovih operacija. Do tada je pokret bio u potpunosti usklađen sa kapitalističkim svetom. Generisao je milione dolara svake godine kroz razne investicije i fondove, kao i donacije sledbenika. Ranč je takođe organizovao „Svetski festival“, koji je počeo 1982. godine i postao godišnji događaj. Veruje se da je 1984. godine oko 15.000 ljudi prisustvovalo ovom događaju, potrošivši blizu 10 miliona dolara.

Tvrdi se da je Radniš posedovao više od 90 automobila marke Rols-Rojs, kao i druge luksuzne predmete, uključujući satove optočene dragim kamenjem. Ranč je bio dom za hiljade sledbenika i imao je sopstvene vatrogasne i policijske službe, restorane, tržne centre, pistu i sistem javnog prevoza.

Radnišpuram se pokazao kao sve samo ne mirno utočište

Zemljište je bilo zonirano za poljoprivredne svrhe, a propisi su dozvoljavali boravak za samo šest stanovnika. Pokret je inspekcijama tvrdio da je ranč poljoprivredna zadruga, ali veliki broj ljudi na imanju doveo je do pritužbi lokalnih stanovnika. Kada je Radnišu rečeno da nepoljoprivredne namene zemljišta treba da budu smeštene u urbanoj sredini, pokret je počeo da otkupljuje imovinu u obližnjem gradu Anteloupu. Lokalno stanovništvo je pokušalo da ukine status grada Anteloupa, ali glasanje nije uspelo delom zato što su mnogi Radniši sada bili građani tog grada. Kasnije su Radniši preuzeli kontrolu nad gradskim većem, što je dovelo do glasanja o promeni imena grada u „Radniš“, a to je dodatno pojačalo tenzije između pretežno hrišćanskih lokalaca i Radniša.

Masovno trovanje i bekstvo
Tenzije su kulminirale bioterorističkim napadom 1984. godine. U pokušaju da kontrolišu okrug Vasko, u kojem se nalazio ranč i grad ranije poznat kao Anteloup, Radniši su ciljali glasačko telo grada Dels, u Oregonu. Salate u skoro desetak lokalnih restorana bile su kontaminirane salmonelom, što je dovelo do bolesti više od 700 ljudi, iako nije bilo smrtnih slučajeva.

FBI je zaključio da je plan sekte bilo trovanje stanovništva kako bi se ostvarila kontrola nad okrugom pred same izbore te da bi 4.000 članova porazilo 20.000 meštana. Šila je na jednom sastanku čak izjavila da starosedeoce treba učiniti bolesnima kako ne bi glasali. Pronađene su i knjige o trovanju i otrovima, a pominjani su i eksperimenti s hepatitisom, ali je posle niza ideja izabrana veštački uzgojena salmonela u dve laboratorije. Plan sekte je propao kad je lokalno stanovništvo uspelo u zamisli da svi novopridošli stanovnici budu ispitani u sedištu Nacionalne garde. Osetivši da su u opasnosti, lokalci su izašli masovno na glasanje i ubedljivo porazili sektu.

Federalna istraga otkrila je da su dva visoka člana pokreta, uključujući Ma Anand Šilu, visokorangiranu članicu i ličnu sekretarku Radniša, bili organizatori napada; oboje su osuđeni i služili su zatvorske kazne. Radniš je pokušao da pobegne iz zemlje, ali je uhapšen u Severnoj Karolini i kasnije optužen. Suočen sa dovoljno dokaza, Radniš se odlučio na deportaciju. Više od 20 zemalja odbilo mu je ulazak; nakon toga se vratio u Indiju da obnovi svoj ašram u Puni. Odlaskom Radniša, ranč u Oregonu postao je grad duhova.

Sve je bilo deo tajnog plana
Početkom sedamdesetih godina, Radniš je u manifestu detaljno izneo osnovne principe za svoje neo-sanijase. Verovao je da svaka osoba može pronaći svoj put do duhovnog prosvetljenja. Želeo je da zameni sekularni stil života velikih gradova komunalnim, pastoralnim i duhovnim načinom života. Radniš nije odobravao instituciju braka i podsticao je neo-sanijase da se odriču braka i žive zajedno na principima slobodne ljubavi. Takođe je podržavao kontracepciju i abortus, želeći da spreči rađanje dece u svojim komunama. Verovanje u seksualni hedonizam privuklo je mnoge njegovom učenju.

Radniš je težio stvaranju „novog čoveka“ koji bi postigao unutrašnju slobodu prvo prihvatanjem, a zatim prevazilaženjem svojih želja. Smatrao je druge religije neuspelim eksperimentima i verovao da je njegov pokret verovatno uspešan jer je tvrdio da nema nikakvu dogmu koja bi se mogla kritikovati. Radniš je takođe hvalio kapitalizam i potrošnju, navodeći da siromaštvo u svetu opstaje samo zato što religije hvale siromaštvo.

Umro je od srčanog udara

Nakon Radnišove smrti od srčane slabosti 1990. godine, ašram u Indiji preimenovan je u Ošo institut, a kasnije u Ošo međunarodno meditaciono odmaralište. Svake godine privlači stotine hiljada posetilaca. Ošo meditacioni centri ostaju aktivni u više od 80 zemalja. Pokretom od Radnišove smrti upravlja Ošo međunarodna fondacija. Pokret nastavlja da vodi programe joge i meditacije, uključujući i one za korporativne klijente. O Radnišu i pokretu napisane su brojne knjige, a 2018. godine Netfliks (Netflix) je objavio šestodelnu dokumentarnu seriju o Radniš pokretu pod nazivom Wild Wild Country.