radiobalkanfox
Kosovska bitka na Vidovdan 1389. godine obeležila je srpsku istoriju i ostavila dalekosežne posledice ne samo na srpski narod, već i na Balkansko poluostrvo i ostatak Evrope. Bitka se dogodila na Kosovu polju između srpske vojske, koju je predvodio knezLazar Hrebeljanović, i turske vojske pod vođstvom sultana Murata I. O ishodu bitke savremeni istoričari danas debatuju, međutim tada su svi slavili veliku pobedu hrišćanske srpske vojske, s obzirom na to da su se turske jedinice povukle i vratile u Osmansko carstvo.
Pobeda srpske vojske u Kosovskoj bici na nekoliko decenija je odložila prodor osmanske vojske ka Evropi. Srpska država pala je pod tursku vlast tek 70 godina kasnije, 1459. godine. Vest o turskom porazu došla je i do dalekog Pariza, pa su na pariskoj katedrali Notr Dam tom prilikom zvonila zvona u čast srpske pobede nad moćnijim osvajačima.
knez Lazar i kneginja Milica, freska u manastiru Ljubostinja Foto: The Picture Art Collection / Alamy / Profimedia
Koliko je jako Kosovska bitka tada odjeknula Evropom govori i to da se i dan-danas u francuskom zamku Šenonso, najposećenijem dvorcu posle Versaja, na prvom spratu, ispred sobe Katarine Mediči nalazi flamanska tapiserija džinovskih proporcija iz 16. veka na kojoj je prikazan Kosovski boj. Prema rečima tamošnjeg kustosa, francuska kraljevska kuća naručila je ovu basnoslovno skupu tapiseriju sa srpskim motivom zbog toga što se na Kosovu odigrala najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi, navodi profesor vizantologije na Sorboni i član Evropskog društva kulture dr Boško Bojović.
Knez Lazar je pre Kosovske bitke uputio „poziv i pretnju” srpskim zemljama da ustanu protiv Osmanlija, kako navodi književnik Konstantin Filozof koji je živeo i stvarao krajem XIV i početkom XV veka. Taj poziv je sačuvan u srpskim narodnim pesmama u obliku kletve, koja je upućena onim Srbima koji su ignorisali poziv da učestvuju u bici protiv Osmanskog carstva.
Kletvu u svojim delima pominju mnogi sakupljači srpske narodne poezije i predanja, a jedan oblik kletve se javlja i u izdanju narodnih pesma Vuka Stefanovića Karadžića 1845. godine. Upravo ta verzija “Kosovske kletve” je zapisana na spomeniku na Gazimestanu gde se vodila Kosovska bitka.
Lazareva kletva na spomeniku na Gazimestanu Foto: Ermal Meta / AFP / Profimedia
Narodno predanje kaže da nad srpskim narodom još traje kletva izrečena pre gotovo sedam vekova. Upravo zato mnogi veruju da nije slučajno što su se neki od najznačajnijih i najprelomnijih događaja u srpskoj istoriji odigrali upravo na Vidovdan, 28. juna.
Dodaj komentar