Jedini trik pri seckanju crnog luka koji stvarno deluje

Plakanje tokom seckanja crnog luka jedna je od onih kuhinjskih neizbežnosti koje mnogi jednostavno prihvataju, baš kao i činjenicu da avokado brzo potamni ili da čišćenje kuhinje često traje duže od samog kuvanja. Ipak, suze i peckanje u očima usporavaju seckanje i čine čitav postupak manje prijatnim.

Iako je nezaobilazan sastojak brojnih jela, poput sosa ili francuske supe od luka, seckanje luka često izaziva peckanje očiju i suzenje.Razlog leži u njegovom prirodnom obrambenom mehanizmu. Prilikom seckanja oštećuju se ćelijski zidovi luka, čime se oslobađaju sumporna jedinjenja koji nadražuju oči i nosne šupljine. Kao odgovor na iritaciju, telo počinje da proizvodi suze kako bi ispralo nadražujuće materije.

Količina sumpornih jedinjenja razlikuje se u zavisnosti od vrste luka. Žuti i crveni luk sadrže ih više, dok su slatke sorte i šalot blaži. Većina trikova za sprečavanje suza bazira se na zaštiti očiju i nosa od tih jedinjenja ili na smanjenju njihove aktivnosti.

Sve metode testirane su istim načinom seckanja. Luk je prepolovljen od korena do vrha, uklonjena je spoljna ljuska, polovina je položena presečenom stranom prema dole, te je odsečen vrh. Nakon toga napravljeno je nekoliko uzdužnih i poprečnih rezova kako bi se dobile kockice.

Pre svakog testa korišćen je dobro naoštren nož, jer tupi nož gnječi ćelije luka umesto da ih čisto preseče, što dovodi do oslobađanja veće količine nadražujućih jedinjenja.

Sve metode isprobane su na žutom luku, jednoj od sorti s najizraženijim efektom na oči. Namerno su izostavljeni trikovi koji zahtevaju posebnu opremu ili mogu biti nesigurni, poput sečenja luka pod vodom.

Prema ovoj teoriji, držanje parčeta hleba među zubima podstiče disanje na usta umesto na nos, čime bi trebalo da se smanji količina nadražujućih jedinjenja koja dopiru do nosnih šupljina.

Rezultati su pokazali da ova metoda nije bila efikasna. Već nakon otprilike minuta pojavili su se peckanje i suzenje očiju. Uprkos disanju na usta, miris luka i dalje je bio prisutan, a držanje hleba u ustima tokom seckanja pokazalo se nepraktičnim. Ocena: 2/10.

Prema drugoj teoriji, hlađenjem celog luka pre seckanja smanjuje se aktivnost sumpornih jedinjenja koja izazivaju iritaciju. Luk je pre seckanja bio ohlađen u frižideru 30 minuta.

Ova metoda pokazala se efikasnijom od prethodne. Suze su se pojavile tek nakon približno dva minuta seckanja, što upućuje na to da bi duže hlađenje moglo da dâ još bolje rezultate. Ipak, metoda zahteva planiranje unapred, a nije preporučljivo da se luk dugotrajno čuva u frižideru zbog povećane vlage. Ocena: 6/10.

Treća metoda temelji se na usmeravanju ventilatora prema dasci za sečenje kako bi vazdušna struja oduvala sumporna jedinjenja pre nego što dospeju do očiju.

Pokazala se ubedljivo najefikasnijom. Ventilator postavljen pored daske za sečenje na srednju brzinu uspešno je uklanjao jedinjenja iz neposredne blizine, pa je ceo veliki žuti luk bilo moguće naseckati bez suzenja. Tek pri samom kraju osetilo se blago peckanje u nosu, ali bez izraženih suza. Ocena: 10/10.

Testirane metode pokazale su značajne razlike u efikasnosti. Držanje parčeta hleba u ustima nije donelo gotovo nikakvu korist, dok je hlađenje luka pre seckanja donekle odložilo pojavu suza. Najbolje rezultate dao je mali ventilator postavljen uz dasku za sečenje, koji efikasno odvodi nadražujuća jedinjenja dalje od lica.

Kao dodatna pomoć preporučuje se da se koristi dobro naoštren nož i da se usavršava tehnika seckanja. Brže i preciznije seckanje znači kraće izlaganje nadražujućim jedinjenjima, a samim tim i manje suza tokom pripreme hrane.

Video: Recept za palačinke od sira i krompira