Prava strana pirinča

Ako svakodnevno jedete pirinač, verovatno ste bar jednom pomislili da radite nešto pogrešno. Testenina, peciva i pirinač godinama nose etiketu „krivca“ zbog ugljenih hidrata. Istina je mnogo mirnija. Pirinač je jeftina, praktična žitarica koja u većini slučajeva pripada zdravoj ishrani, ali ima jedan detalj koji retko ko pomene.

Zašto vam pirinač daje energiju baš kad zatreba

Ugljeni hidrati nisu neprijatelj. Oni bi trebalo da čine oko 40 do 65 odsto vaših dnevnih kalorija. Telo ih pretvara u gorivo za mozak i mišiće. Bez njih se javljaju umor, loša koncentracija i pad raspoloženja. Ako svakodnevno jedete pirinač, on radi tiho i pouzdano, bez skoka pa naglog pada energije kakav donose slatkiši.

Osim energije, ugljeni hidrati učestvuju u stvaranju pojedinih hormona i u radu mozga. Zato tanjir pirinča posle napornog dana nije greh, već logičan izbor.

Kako pirinač smiruje osetljiv želudac

Kada imate mučninu ili se oporavljate od stomačnog virusa, lekari i nutricionisti često preporuče baš pirinač. Razlog je jednostavan. Sadrži malo masti i lako se vari, pa ga i nadražen želudac podnosi bez pobune. Meko kuvan, bez teških začina, deluje kao pauza za probavu koja radi prekovremeno.

Koliko vitamina se zaista krije u zrnu

Zavisi šta stavite u lonac. Pirinač nosi više od 15 vitamina i minerala, među njima folnu kiselinu, vitamine B grupe, kalijum, magnezijum, selen, gvožđe i cink. Beli i smeđi imaju sličan profil, ali smeđi vodi u vlaknima, proteinima i mineralima. Divlji i crni pirinač imaju najviše antioksidanasa, manje kalorija i niži glikemijski indeks. Ako birate zdravlje, boja zrna vam govori više nego cena.

Da li vam pirinač diže šećer u krvi?

Da, porcija belog pirinča može podići šećer u krvi jer je bogata ugljenim hidratima. Glikemijski indeks pirinča je negde na sredini, iznad kukuruza i tik ispod pšenice. Rizik raste ako ste neaktivni ili jedete pirinač sam, bez proteina i masti.

Zato dodajte piletinu, jaje, ribu ili malo maslinovog ulja i povrće. Analiza objavljena u časopisu „The BMJ“ pokazala je da veća konzumacija belog pirinča može biti povezana sa višim rizikom od dijabetesa tipa 2, naročito kod ljudi koji ga jedu u velikim količinama. Umerenost i kombinovanje namirnica menjaju celu priču.

Arsen u pirinču: potez pre kuvanja koji većina preskoči

Ovo je detalj koji menja sve. Pirinač upija više arsena od drugih žitarica jer se ovo jedinjenje prirodno nalazi u zemljištu i vodi. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da dugotrajna izloženost arsenu može povećati rizik od pojedinih vrsta raka.

Rešenje je banalno jednostavno. Isperite pirinač nekoliko puta pre kuvanja dok voda ne postane bistra. Birajte pirinač iz krajeva poznatih po nižem nivou arsena. I nemojte jesti isključivo pirinač, nego menjajte žitarice sa kinoom i bulgurom, koje sadrže manje arsena.

A vi, kako spremate pirinač i da li ga ispirate pre kuvanja? Napišite u komentarima svoj trik, možda baš vaš potez nekome promeni tanjir

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)