Madona objavila novi album Confessions II

“Majka se vratila!” Ovako glasi jedna od brojnih objava na društvenim mrežama povodom novog albuma Madone. Svetska pop diva objavila je “Confessions II”, kojim se vraća staroj školi dens muzike i kroz niz intimnih i emotivnih pesama donosi živopisne priče o životu u Njujorku osamdesetih godina.

Album obiluje referencama na različite periode njene karijere. Pored očigledne veze sa originalnim albumom Confessions on a Dance Floor, kroz niz haus pesama koje se stapaju jedna u drugu poput di-džej miksa, prisutni su i elementi trip-hopa karakteristični za Bedtime Stories, klupska energija njenog debitantskog singla Everybody, kao i duhovna atmosfera albuma Ray of Light.

Posebnu pažnju privlači pesma The Test, duet sa ćerkom Lurdes, koja predstavlja svojevrsni nastavak emotivne balade Little Star i donosi zreliji pogled na odnos majke i ćerke.

Ipak, mnogi će reći da je Confessions II namenjen upravo publici koja se poslednjih godina udaljila od Madone. “Confessions on a Dance Floor” i dalje važi za njen poslednji veliki trijumf, dok je svaki naredni album beležio slabiju prodaju. Tako je Madame X iz 2019. godine prodat u oko pola miliona primeraka, dok je Confessions on a Dance Floor premašio deset miliona.

Međutim, novi album ne deluje kao očajnički pokušaj povratka na vrh. Naprotiv, Madona zvuči opuštenije i sigurnije nego poslednjih godina, oslanjajući se na proverene temelje dens muzike umesto na aktuelne trendove.

Na albumu se mogu čuti elementi UK garaža u pesmama Fragile i Good for the Soul, EDM u numeri Everything, kao i primesa evropskog dens-pop zvuka u Read My Lips. Ipak, najveći deo materijala ostaje veran klasičnom hausu – od omaža čikaškoj školi u I Feel So Free, inspirisanoj hitom French Kiss Lila Luisa, do uticaja grupe Inner City u pesmi Bring Your Love. U numeri Love Without Words iznenada se pojavljuje prepoznatljiva acid-house bas linija, dok klavir u One Step Away podseća na duboki haus Mister Fingersa.

Sporije pesme odišu atmosferom devedesetih godina, uz brejkbit ritmove, maglovite zvučne pejzaže i pucketanje vinila. Poseban pečat daju govoreni segment belgijskog repera Stromea, inspirisan stilom Serža Genzbura, kao i elegantno uklopljena interpolacija Satijeve kompozicije Gnossienne No. 1 u pesmi Betrayal.

Madoni ovakav zvuk očigledno više odgovara od pokušaja da prati savremene trendove poput trepa ili latino popa, kojima je koketirala na albumima Rebel Heart i Madame X. To se oseća i u dugim instrumentalnim deonicama koje podsećaju na produžene klupske verzije, ali i u iskrenijim tekstovima. Umesto samouverenog razmetanja u stilu Bitch I’m Madonna, ovog puta preovlađuju ranjivost, preispitivanje i emotivna iskrenost.

Najveći adut albuma ipak su priče inspirisane Madoninim životom u njujorškom Lower East Side-u početkom osamdesetih godina. Pesma Danceteria donosi živopisnu sliku legendarnog kluba kroz pominjanje Žan-Mišela Baskijata, Kita Haringa i čuvenog vratara Haouija Montoga, uz citat iz pesme Walk on the Wild Side Lua Rida.

U numeri LES Girl priseća se bivšeg dečka, gitariste i boema, kojeg je ostavila kada je shvatila da ne deli njenu ambiciju. Među najemotivnijim trenucima albuma izdvaja se Fragile, posvećena pokojnom bratu Kristoferu, sa kojim je imala složen odnos, dok The Test donosi dirljivu ispovest o majčinstvu i kajanju.

Dugogodišnji fanovi će u novom Madoninom albumu pronaći mnogo razloga za zadovoljstvo, a sasvim je moguće da će vratiti i deo publike koja se od pevačice udaljila prethodnih godina. Ovo je uspešno pomirenje sa sopstvenom prošlošću, ali i dokaz da Madona i dalje ima šta da kaže.