Psoledice nedostatka majčinske ljubavi su trajne

Reč „ne“ vam zastane negde u grlu, čak i kad znate da imate puno pravo da je izgovorite. To nije stidljivost. To je jedan od tihih tragova koje nedostatak majčinske ljubavi ostavlja na odraslu osobu, često decenijama nakon što je dete odraslo.

Odbačenost od roditelja aktivira iste centre u mozgu kao fizički bol, pa nije čudo da vas i sitno neslaganje ume da preseče kroz stomak.

Sumnja u sebe uvlači se svuda, od posla do kreveta u kom noćima premotavate ono što ste rekli pogrešno.

Nije uvek u pitanju karakter. Ponekad je koren u prvom odnosu koji smo imali, onom sa majkom koja nije umela ili nije htela da nas vidi.

Koreni nesigurnosti koji se vuku iz detinjstva

Dete koje raste uz previše kritičnu majku upija poruku „nisi dovoljno dobar“ kao spužva.

Studija objavljena u časopisu „Journal of Experimental Child Psychology“, istraživanje o roditeljskom perfekcionizmu i dečjoj anksioznosti, povezuje takav pritisak sa perfekcionizmom, a ponekad i sa depresijom u kasnijim godinama. Majka to retko radi iz zlobe, češće iz sopstvene nesigurnosti ili previsokih očekivanja.

Emocionalno zanemarivanje ide korak dalje. Kad dete godinama ne dobija pažnju, mozak nauči da su emocije nešto što se guta, a ne izgovara.

Odrasla osoba onda ili traži pažnju do iscrpljenosti ili beži od svake bliskosti, jer poverenje nikad nije bilo bezbedno.

Kad vas praznina iz detinjstva prati kroz život

Osećaj nepripadanja je konkretan, ne apstraktan. Sedite među ljudima koji vas vole i osećate se kao gost koji je zalutao na tuđu slavu. Kad ta hladnoća stigne od roditelja, urezuje se dublje od bilo koje kasnije uvrede.

Nedostatak ljubavi u detinjstvu ume da se prelije i na mentalno zdravlje.

Majka koja omalovažava dete najčešće leči sopstvene neprerađene rane, ali dete to ne zna. Ono samo nauči da je nešto sa njim pogrešno, i tu ubeđenje ostaje da radi u pozadini decenijama.

6 znakova da je nedostatak majčinske ljubavi oblikovao vašu ličnost

Ako prepoznate sebe u nekoliko ovih tačaka, niste čudni i niste sami. To su nasleđeni obrasci, ne vaša krivica.

Stalno osećanje da niste dovoljno dobri, koliko god postigli

Teško vam je da smirite jake emocije kad vas nešto pogodi

Osećaj da nigde stvarno ne pripadate, čak i među svojima

Povremeni problemi sa raspoloženjem i anksioznošću

Skoro nikad ne umete da kažete „ne“ bez osećaja krivice

Muči vas svaka odluka, jer se plašite da ćete pogrešiti

Poslednja stavka ima ime. Deca kontrolišućih majki odrastaju nenaviknuta da biraju, pa im i izbor sendviča u pekari ume da postane mala kriza. To se zove roditeljska psihološka kontrola, i ostavlja odraslu osobu koja tuđe mišljenje sluša glasnije od svog.

Prvi korak nije oprostiti majci, već sebi

Suprotno popularnom savetu, oporavak ne počinje velikim pomirenjem sa majkom. Počinje mnogo tiše, u trenutku kad prvi put kažete „ne“ i preživite osećaj krivice koji dolazi posle.

Zamenite staru poruku „nisam dovoljan“ konkretnim postupkom brige o sebi, danas, ne kad se sve sredi.

Ako sumnja u sebe postane hronična i koči vas godinama, razgovor sa psihoterapeutom nije luksuz nego skraćenica.

Obrazac se prekida, samo retko sam od sebe.

(Espreso/Krstarica/DČ)