Odlazak legende: Preminuo Andrija Bajić, doajen narodne muzike

Legendarni pevač Andrija Bajić, koji je važio za jednog od doajena narodne muzike na prostorima bivše Jugoslavije, preminuo je danas. Samo tri meseca pre odlaska, Bajić je otvorio dušu i u velikom intervjuu evocirao uspomene na bogatu karijeru, porodicu, ali i veliku ljubav sa 41 godinu mlađom suprugom Malom Canom.

Sedam puta pevao Josipu Brozu Titu

Andrija se u svom poslednjem razgovoru podsetio perioda najveće popularnosti dueta „Braća Bajić“ i detalja sa nastupa koje nikada nije zaboravio.

– Tito je bio specifičan državnik i specifičan čovek. Pratio je i voleo muziku, svirao je klavir. Kada su pravljeni novogodišnji dočeci u Skupštini, mi smo redovno pozivani. Sedam puta sam pevao kod njega – prisećao se pevač.

Jedne godine, uprkos već ugovorenom nastupu u Apatinu, ljudi iz Titove svite su promenili planove jer je predsednik izrazio želju da mu upravo oni budu gosti.

– Tito je znao zašto je nas tražio, znao je da smo mi kod srpskog naroda popularni. Hteo je da ljudi vide da on poštuje tu srpsku muziku. Kada smo Toma i ja zapevali „Oj Moravo“, Tito je ustao, uhvatio Jovanku za ruku i zaigrao valcer. Boki Milošević iza mene svira klarinet i prestravljeno šapuće: „Menjaj nešto, menjaj nešto“, a ja mu kažem: „Boki, ćuti i sviraj, molim te“. Završimo mi to, počnemo slovenačku „Na planinca solčence sija“, a Tito i dalje igra.

Kafanski život i istina o Silvani Armenulić

Kao umetnik koji je sa bratom Tomislavom ostavio neizbrisiv trag u tradiciji srpskog melosa, Bajić je isticao da su kafane nekada bile prave institucije u kojima se pekao zanat. Tokom zlatne ere narodne muzike, intenzivno su se družili sa Silvanom Armenulić.

– Družili smo se sa Silvanom, bili smo kućni prijatelji. Ja sam je često vraćao kući s tezgi mojim „fićom“. Ako ste mislili na ono što se pojavilo u filmu „Toma“, tvrdim da između nje i Tome Zdravkovića nije bilo nikakve bliže veze osim prijateljstva. Moj brat je bio vragolast na specifičan način, voleo je da porazgovara sa publikom i podeli autograme, ali to je bilo sve.

Nestvarna ljubav sa Malom Canom: „Mi smo jedna osoba“

Posebno mesto u Andrijinom životu zauzimala je njegova supruga, pevačica Mala Cana, koja mu je bila najveći oslonac u poznim godinama.

– Cana je meni desna ruka, mi smo kao jedna osoba. Razumemo se u svemu. Mojoj deci u početku možda nije bilo prijatno zbog velike razlike u godinama i činjenice da je neko došao na mesto njihove majke, ali su na kraju shvatile. Nas dvoje funkcionišemo fenomenalno. Poželeo bih i mladim i starijim parovima da žive kao mi – pričao je Andrija sa puno topline.

Nažalost, poslednji dani legendarnog pevača bili su obeleženi teškom borbom. Kako je Cana nedavno otkrila, sve je počelo od zdravstvenih komplikacija izazvanih urinarnom infekcijom, nakon čega je usledio skok CRP-a, zbog čega je bio životno ugrožen. Iako je pokazivao veliku želju za borbom, njegovo srce nije izdržalo.

Biografija i progon od strane komunističkog režima

Braća Tomislav i Andrija Bajić rođeni su u siromašnoj porodici u selu Jabučje kod Lajkovca. Muziku su zavoleli još kao deca svirajući frulu, a kasnije su postali kompletni autori – kompozitori, tekstopisci i instrumentalisti.

Stvorili su ogroman broj pesama i kola za koja mnogi danas misle da su izvorna narodna dela. Upravo su oni stvorili pesmu „Nad izvorom vrba se nadnela“ koja je proslavila Silvanu Armenulić, kao i čuveno „Kolubarski vez“.

Tokom poluvekovne karijere ostvarili su neverovatne uspehe:

• Izdali su 43 singl ploče i 28 LP albuma.

• Prvi su dobitnici Jugotonove nagrade „Zlatna ptica“ za milion prodatih primeraka samo jednog singla.

• Snimili su 120 trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda.

• Tomislav Bajić je sakupio preko 2.000 starih srpskih reči koje je ustupio SANU, kao i 12.000 tekstova izvornih pesama.

Ipak, status prvih ambasadora srpske muzike u dijaspori skupo su platili. Nakon povratka sa turneje po Americi, komunistički režim i UDBA su im izrekli zvaničnu pismenu zabranu nastupanja u svim domovima kulture, kao i emitovanja njihovih pesama na radio i TV stanicama širom Jugoslavije. Uprkos progonu, njihova muzika je preživela decenije i obezbedila im mesto u istoriji.