radiobalkanfox
Milica Stulović |
- Uprkos invaliditetu, vratila se kratko na scenu 1991. godine u predstavi ‘Staklena menažerija’ zajedno sa Lauševićem.
- Godine 1996. napušta Beograd i seli se na Novi Zeland, gde menja profesiju.
Merima Isaković važila je za jednu od najlepših Jugoslovenki i talentovanu glumicu čija je karijera išla uzlaznom putanjom, sve dok teška saobraćajna nesreća nije zauvek promenila njen životni put. Danas, daleko od svetla reflektora, živi na Novom Zelandu gde je glumu zamenila kliničkom psihologijom, ostavivši iza sebe zapažene uloge i sećanje na veliko prijateljstvo sa pokojnim velikanom glumišta, Žarkom Lauševićem.
Do svoje dvadeset prve godine, Merima je već snimila poznate filmove „Ljubav i bes”, „Jovana Lukina” i „Neka druga žena”.
Iako se vrlo mlada ostvarila u svetu glume, njena interesovanja obuhvatala su i ljubav prema nauci.
Govoreći o svojim počecima i odabiru fakulteta, Merima je izjavila:
– Glumu sam upisala kada mi je bilo sedamnaest godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam želela da studiram i medicinu. Pre saobraćajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Prisetila se i svojih najranijih glumačkih koraka i dragih kolega sa klase:
– Prvu filmsku ulogu dobila sam sedamdeset i sedme u filmu ‘Ljubav i bes’… Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenić.
Teška nesreća i ponovni susret na sceni sa Žarkom Lauševićem
Njena blistava karijera brutalno je prekinuta 1980. godine, kada je doživela tešku saobraćajnu nesreću zbog koje je ostala invali. Ipak, iz ljubavi prema glumi i dragim kolegama, Merima se 1991. godine vratila na daske koje život znače, zaigravši lik Lore u predstavi „Staklena menažerija” Tenesija Vilijamsa, gde je scenu delila upravo sa Žarkom Lauševićem koji je igrao njenog brata.
Za medije je tada objasnila koliko joj je malo bilo potrebno da prihvati tu ulogu:
„Bilo je dovoljno da me Ljiljana Todorović, rediteljka predstave, pita da li hoću da igram sa Lauševićem. Nisam u opšte pitala u kojoj predstavi. Odmah sam pristala. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid.
Odlazak iz Beograda i novi životni poziv
Merima Isaković je ostala u Beogradu sve do 1996. godine, nakon čega donosi odluku da napusti Srbiju.
Svoju sreću i mir pronašla je na Novom Zelandu, gde je potpuno promenila profesiju. Umesto scene, njena nova pozornica postala je ljudska psiha – posvetila se psihologiji, stekla diplomu kliničkog psihologa i time se uspešno bavi i danas.
Dodaj komentar