Ova žena je “druga majka Novaka Đokovića: Bila je plod zabranjene ljubavi

Prošlo je 13 godina od smrti Jelene Genčić, najcenjenijeg teniskog trenera svih vremena u našoj zemlji i reprezentativke u rukometu i tenisu. Iako nije imala svoje dece, ostala je upamćena kao “teniska majka” najboljeg tenisera sveta, Novaka Đokovića, i impresivna žena čija je životna priča duboko isprepletana sa istorijom poznatih beogradskih porodica.

Susret sa Novakom na Kopaoniku koji je promenio istoriju tenisa.

Foto: Vesna Lalić / Ringier

Foto: Vesna Lalić / Ringier

Jelena Genčić preminula je 1. juna u 77. godini u Beogradu.

Tokom bogate trenerske karijere radila je sa proslavljenim imenima kao što su Monika Seleš, Iva Majoli, Mima Jaušovec i Goran Ivanišević. Ipak, svojim najvećim trenerskim uspehom smatrala je rad sa Novakom Đokovićem.

Sudbonosni trenutak dogodio se na Kopaoniku, kada je Jelena zapazila četvorogodišnjeg Novaka kako se penje na žičanu ogradu i pažljivo posmatra šta rade mladi teniseri koje je ona tada uvodila u tajne “belog sporta”.

Plod zabranjene ljubavi i potomak slavnih Srba

Jelena je rođena 9. oktobra 1936. godine u Beogradu, kao sedmo dete u porodici.

Njeno poreklo je fascinantno: bila je unuka Lazara Genčića, bečkog studenta medicine i prvog hirurga u Srbiji koji je iz Prvog svetskog rata izašao kao priznati general Srpske vojske, dok joj je baka bila praunuka Tome Vučića-Perišića. Brat njenog dede, Đorđe Genčić, bio je ministar unutrašnjih poslova u vladi Nikole Pašića i jedan od vođa zavere protiv kralja Aleksandra Obrenovića, a u njegovoj nekadašnjoj kući se danas nalazi Muzej Nikole Tesle.

Međutim, brak Jeleninih roditelja, Srbina Jovana i Austrijanke Hermine, naišao je na veliki otpor ugledne beogradske porodice.

Foto: Vladislav Mitić / Ringier

Foto: Vladislav Mitić / Ringier

O toj drami iz prošlosti, Jelena je svojevremeno ispričala:

– Moj deda Lazar Genčić studirao je medicinu u Beču, posle čega se vratio u domovinu i postao prvi srpski hirurg.Nikada nije razumeo ni prihvatio odluku njegovog sina, a mog oca Jovana da se 1920. godine u Beču oženi strankinjom Herminom. Pošto je diplomirao na muzičkom konzervatorijumu u Beču, on je prešao u katoličku veru i oženio se s mojom mamom Herminom. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Đorđe Genčić, inače rođeni brat dede Lazara, nije hteo da prihvati toliku bruku u familiji, pa je nekoliko puta dopisima opstruirao trajni boravak mojih roditelja u Beogradu. Policija mamu sprovede do Beča, a tata sedne u prvi voz i odmah za njom. Oni nisu hteli da se razdvajaju, pa su se na neko vreme skrasili u udžerici u Zemunu.

Od uličnog fudbala do duple reprezentativke

Pre nego što je postala ikona tenisa, Jelena je odrastala uz dečake u dedinjskom komšiluku igrajući fudbal na ulici.

Na golu se snalazila savršeno braneći krpenjače koje im je majka pravila od starih čarapa, a zahvaljujući tim refleksima ubrzo je otkrivena za rukomet.

Ono što je malo poznato jeste da je Genčićeva bila neverovatan multitalenat – bila je kapiten i teniske i rukometne reprezentacije SFRJ.

Više od 20 puta je bila prvakinja Jugoslavije u tenisu, a na rukometnom Svetskom prvenstvu 1958. godine u Nemačkoj osvojila je peto mesto. Zanimljiv je i podatak da je rukomet igrala za Crvenu zvezdu, dok je u tenisu branila boje Partizana.

Pored sporta, završila je istoriju umetnosti i ostavila veliki trag na Radio-televiziji Beograd, gde je kao urednik i reditelj školskog i kulturnog programa radila sa legendama poput Lole Đukića, Zdravka Šotre i Save Mrmka.

“Teniska majka” bez sopstvene dece

Iako je vodila bogat i izuzetno ispunjen život, nikada nije stala pred oltar. Svoj mir i radost pronalazila je u velikoj porodici i svojim sportskim štićenicima. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a o svom intimnom životu je izjavila:

– Nikada se nisam udavala iako sam nekoliko puta u životu jako volela. Prosto nikada nisam imala potrebe da se vežem za nekog jer mi je familija brojna. Moja braća i sestre imaju mnogo dece i unučića i jako smo srećni.