Zašto su krastavci iz bašte gorki

Ubrali ste krastavac iz svoje bašte, očekivali osvežavajući i blag ukus, a već posle prvog zalogaja osetili neprijatnu gorčinu? Krivac nije nužno sorta, niti samo velika letnja vrućina. Do promene ukusa najčešće dolazi kada biljka tokom razvoja pretrpi stres.

Najveća greška je neujednačeno zalivanje

Krastavac sadrži veliki procenat vode, pa mu je tokom cvetanja i formiranja plodova potrebna ravnomerna vlažnost zemljišta. Problem nastaje kada se zemlja danima potpuno suši, a potom odjednom dobije veliku količinu vode.

Takve oscilacije dodatno opterećuju biljku i mogu da se odraze na oblik, kvalitet i ukus plodova. Krastavce zato treba zalivati redovno i temeljno, ali ne toliko da koren neprestano stoji u natopljenom zemljištu.

Stručnjaci Univerziteta u Minesoti navode da je krastavcima tokom vegetacije u proseku potrebno oko 2,5 centimetara vode nedeljno, računajući kišu i zalivanje. Peskovito zemljište zahteva češće zalivanje manjim količinama, dok teže zemljište duže zadržava vlagu.

Najbolje je proveriti zemlju nekoliko centimetara ispod površine. Ukoliko je suva, vreme je za zalivanje. Ako je i dalje blago vlažna, biljci verovatno nije potrebna nova velika količina vode.

Kratko prskanje bašte svakog dana često navlaži samo gornji sloj zemlje, dok voda ne stiže dovoljno duboko do korena. Zbog toga je bolje zalivati ređe, ali temeljno, kako bi se zemljište ravnomerno natopilo.

Vodu usmerite ka zemlji oko biljke, a ne preko listova. Zalivanje u ranim jutarnjim satima omogućava biljci da spremnije dočeka dnevnu vrućinu, dok se višak vlage na površini tokom dana brže osuši.

Sloj malča od slame, usitnjene kore ili drugog odgovarajućeg materijala može da uspori isparavanje vode i ublaži nagle promene temperature zemljišta.

Krastavac voli toplotu, ali ekstremni uslovi mogu da uspore njegov razvoj. Gorčina se češće javlja kada su biljke izložene temperaturamavišim od približno 32 stepena, ali i kada se noću naglo rashladi.

Na ukus mogu uticati i suša i loša ishrana biljke. Zbog toga nije dovoljno samo obilno je zaliti kada počne da vene – važno je da tokom čitavog perioda rađanja ima stabilne uslove.

U vreme dugotrajnih vrućina biljkama na potpuno otvorenom položaju može da pomogne blago zasenjivanje u najtoplijem delu dana, ali krastavcima i dalje treba dovoljno svetlosti za pravilan rast i formiranje plodova.

Preveliki, prezreli krastavci često postaju tvrđi, dobijaju razvijenije semenke i gube kvalitet. Plodove zato treba brati redovno, čim dostignu veličinu karakterističnu za sortu, a pre nego što požute.

Redovna berba ima još jednu prednost – biljka energiju usmerava ka formiranju novih plodova umesto ka sazrevanju već preraslih krastavaca.

Ako je gorčina blaga i nalazi se uglavnom u kori, ljuštenje može donekle da ublaži ukus, jer se kukurbitacini često u većoj meri koncentrišu u spoljnim delovima ploda.

Na društvenim mrežama često se savetuje da se krastavci prihranjuju rastvorom drvenog pepela, jer pepeo sadrži kalijum. Međutim, takav savet nije bezazlen i ne bi trebalo ga primenjivati nasumično.

Drveni pepeo je izrazito alkalan i može brzo da podigne pH vrednost zemljišta. Prevelika ili česta količina može da oteža biljkama usvajanje pojedinih hranljivih materija, ošteti koren i dugoročno naruši kvalitet zemljišta. Stručnjaci zato preporučuju da se pepeo koristi štedljivo i tek nakon provere pH vrednosti zemlje.

Sigurnije je koristiti namensko đubrivo za povrće prema uputstvu proizvođača ili prihranu prilagoditi rezultatima analize zemljišta. Više đubriva ne znači nužno i bolji rod – preterivanje takođe može da predstavlja stres za biljku.

Najvažnije je da biljka tokom leta ne prolazi kroz nagle promene. Zemlju održavajte ravnomerno vlažnom, zalivajte temeljno, berite plodove na vreme i ne dodajte prihranu napamet.

 Video: Kako da krastavac ostane svež