radiobalkanfox
Milica Stulović |
- Spas je pronašao u pozorištu, a uz pomoć kolega stigao je u Beograd i upisao glumačku akademiju, gde je započeo svoj uspon.
- Postao je legenda jugoslovenskog filma, naročito poznat po ulozi Žike Pavlovića u serijalu ‘Žikina dinastija’, kao i po ulozi oca i zaštitnika mladim kolegama.
Srpski glumac Dragomir Bojanić Gidra ostavio je neizbrisiv trag u istoriji domaće, ali i evropske kinematografije, gde je imao kultni status kao Entoni Gidra u špageti vesternima. Iako je poticao iz ugledne porodice, surova sudbina ga je sa samo devet godina ostavila na ulici, a svoj životni put završio je ratne 1993. godine na beogradskoj onkologiji, gde je do poslednjeg daha zasmejavao ranjene vojnike. Ovo je priča o čoveku čiji je život podsećao na filmski scenario.
Dragomir Bojanić je rođen 1933. godine u Kragujevcu, u obrazovanoj i uglednoj porodici.
Majka mu je bila profesorka Ženske gimnazije, a otac oficir Kraljeve garde. Međutim, srećno detinjstvo prekinuo je Drugi svetski rat. Majka mu je preminula od tuberkuloze, dok mu je otac nakon rata uhapšen.
Njegova ćerka Jelena Bojanić opisala je prelomni trenutak u Gidrinom životu:
– Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je sa devet godina ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko dečaka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi.
Spas je pronašao u amaterskom pozorištu, a kasnije i u Kragujevačkom pozorištu.
Zanimljivo je da su mu nakon tri godine kolege sakupile novac, kupile mu odelo i kartu kako bi otišao u Beograd da polaže prijemni za glumačku Akademiju. Pošto nije imao gde da spava, čuveni Raša Plaović naredio je čistačicama da raspreme sobu sa metlama i kantama, koja je postala Gidrin prvi beogradski dom.
Zvezda špageti vesterna i neponovljivi Žika Pavlović
Zahvaljujući specifičnom izgledu, ali i činjenici da je, dok se u Beogradu nalazio producent Karlo Ponti (suprug Sofije Loren), ostavio snažan utisak na njega, Gidra odlazi u Italiju.
Pod pseudonimom Entoni Gidra, postao je poznat kao neustrašivi revolveraš koji puca revolverom iza leđa, a opisivali su ga kao „smrt za muškarce i ‘smrt’ za žene”. U Jugoslovenskoj kinoteci je njegov ciklus filmova najavljivan rečima da „ljubitelji špageti vesterna — pošto jednom vide Entonija Gidru, možda više neće (ranog) Klinta Istvuda shvatati tako ozbiljno”.
Iz Italije se vratio zbog nostalgije i ostvario maestralne uloge na domaćem terenu.
Osvojio je Zlatnu arenu u Puli za film „Svadba”, a najveću popularnost donela mu je uloga Žike Pavlovića u franšizi „Žikina dinastija”. O tome kako se ova franšiza pamti, njegova ćerka Jelena kaže: „Ti filmovi podsećaju ljude na neko lepo vreme i konektuju ih s prošlošću. To nema veze s tim da li je to dobra ili loša komedija, ni da li je tezga ili improvizacija, već je samo nostalgija za nekim vremenom”.
Očinska figura i tri braka sa istom ženom
Svoju suprugu, glumicu Ljiljanu Kontić, upoznao je na Akademiji.
Njihov ljubavni život bio je pun strasti – venčavali su se tri puta i razvodili dva puta, a poznata glumica Mira Stupica se često šalila sa Gidrinom suprugom da je jedina žena koja se razvede i ostane da živi u kući sa bivšim mužem.
Moguće je da je zbog svog odrastanja bez roditelja uvek bio oslonac i „zaštitnik” mladim kolegama.
Glumac Petar Božović ga je smatrao ocem nakon što su zajedno radili na filmu:
– U mom prvom filmu ‘U raskoraku’ oca mi je igrao Gidra. To je bio moj prvi i nezaboravni susret s njim i od tada je on moj ćale. Posle toga, kad god bih ih sreo, grlio bih ih kao svoje roditelje… Fale mi.
Anedgotu koja najbolje opisuje njegovu veličinu podelio je i glumac Nikola Kojo, kojeg je Gidra iznenada posetio 1986. godine tokom služenja vojnog roka u Raškoj:
– Odveo me je u kafanu, nahranio, dao kao sad vojniku da daš 1.000 evra i otišao. Po povratku iz vojske saznajem od prijatelja da me je slagao. Seo je u auto i došao samo zbog mene. Želeo je da vrati tu pažnju i da se nastavi tradicija. To je bio Dragomir Bojanić Gidra.
Poslednji dani na onkologiji: Smeh u doba rata
Gidrin kraj bio je podjednako filmski i duboko emotivan. Ratne 1993. godine nalazio se na onkologiji Vojnomedicinske akademije (VMA), a ustanova je bila puna vojske i mladih ranjenika donesenih sa ratišta helikopterima.
Njegova ćerka, koja je tada doletela iz inostranstva kako bi ga obišla, svedoči o poslednjim danima ove legende:
– Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike.
Dodaj komentar