Najneprijatnija večera u filmu „The Invite“ postaje još zanimljivija kada shvatite da nijedan modni detalj nije slučajan

Film u režiji Olivije Vajld odvija se tokom jedne večeri u stanu nesrećnog bračnog para Džoa i Anđele, koje igraju Set Rogen i Vajld. Oni na večeru pozivaju intrigantne komšije sa sprata, Houka i Pinju, u tumačenju Edvarda Nortona i Penelope Kruz.

Povod deluje bezazleno: suhomesnati proizvodi, sufle i upoznavanje. Neprijatni detalj je to što domaćini već nedeljama slušaju seksualne odnose svojih komšija. Džo želi da ih suoči sa tim, dok Anđela očajnički pokušava da im se dopadne.

Kako veče odmiče, razlike između dva para postaju sve očiglednije. Kostimografkinja Arijan Filips imala je naročito težak zadatak, jer svaki lik gotovo ceo film provodi u samo jednom autfitu. Upravo zato svaki komad morao je da kaže mnogo više nego obično.

Prostrani stan u San Francisku nije samo scenografija, već jedan od glavnih likova filma.

Džo ga je nasledio od roditelja i u njemu je odrastao. Za njega je stan podsetnik na profesionalne neuspehe i činjenicu da nikada nije sasvim izgradio sopstveni život. Anđela ga, s druge strane, doživljava kao izvor ponosa i prostor u kojem još može da izrazi kreativnost.

Nekada je želela da se bavi fotografijom, ali je postala majka koja ostaje kod kuće i svu energiju usmerila na preuređenje enterijera.

Na večeri nosi mintzelenu bluzu koja gotovo savršeno odgovara boji zidova. U pojedinim kadrovima deluje kao da se doslovno utapa u stan.

Ideja je bila da izgleda kao njegov produžetak, ali i kao žena koja je u pažljivo uređenom prostoru počela da gubi sopstveni identitet.

Najintimnija prostorija u stanu ujedno je jedina koju nije završila. Spavaća soba ostala je prazna jer Džo ne može da izabere nijednu od tri ponuđene nijanse za zidove. Dok je ostatak doma promišljen do poslednjeg detalja, njihov zajednički prostor deluje nedovršeno i emocionalno hladno.

Pre dolaska gostiju menjaju odeću među gomilom neopranog i nesloženog veša. Goli su jedno pred drugim, ali između njih nema ni traga bliskosti. Fizički su u istoj sobi, a ponašaju se kao da se međusobno više i ne vide.

Anđelin stil odražava njenu sklonost ka enterijeru, vintage predmetima i neočekivanim detaljima.

Na početku filma nosi staru prugastu košulju koja se tokom snimanja zaista pocepala ispod pazuha, što je Vajld spontano uključila u scenu. Njena garderoba meša staro i novo, a kao jedna od inspiracija poslužila je Dajana Kiton u filmu „Annie Hall“.

Za večeru bira doteranu bluzu sa karnerima i oštrom kragnom, vintage Hermès sat iz sedamdesetih i različite minđuše irske dizajnerke Gráinne Morton. Želi da ostavi utisak na komšije, pa svaki detalj deluje pažljivo odabrano.

Džo je njena potpuna suprotnost. Oblači belu majicu i izgužvanu teksas košulju, kao čovek koji je odavno prestao da razmišlja o tome kako izgleda. Filips je čak zamišljala da mu većinu odeće kupuje supruga.

Njihove boje namerno su neusaglašene: Anđelina košulja je mintzelena, dok je Džoova isprana svetloplava. Razlika je mala, ali dovoljno primetna da zajedno deluju pogrešno.

Kostimografkinja inače vodi računa da se glumci u istom kadru ne „sudaraju“, ali je ovde upravo to bio cilj. Njihovi autfiti izgledaju kao njihova veza: naizgled dovoljno slični da funkcionišu, ali nikada sasvim usklađeni.

Dok domaćini odmah otkrivaju svoju disfunkcionalnost, Hauk i Pinja u stan ulaze kao privlačan i pomalo tajanstven par.

Njihovi kostimi su tamniji, jednostavniji i manje detaljni. Kostimografkinja nije želela da publika odmah stvori zaključak o njima, već da se njihovi karakteri postepeno otkrivaju tokom večeri.

Sede zagrljeni u tamnim majicama i farmerkama i već na prvi pogled deluju skladno. Njihova odeća ne pokušava da privuče pažnju pojedinačno, već vizuelno potvrđuje da funkcionišu kao celina.

Pinja, seksološkinja koja pažljivo posmatra svoje domaćine, doslovno skida slojeve kako veče postaje intimnije. Na početku nosi braon jaknu od antilopa i crvenu maramu, a zatim ih skida i otkriva crnu bluzu i korset.

Penelope Kruz ima prirodnu senzualnost, ali i izražajan način govora rukama, pa je Filips naglasila njene pokrete brojnim prstenovima. Među njima se posebno izdvaja veliki biser na kažiprstu.

Biser simbolizuje ženstvenost, ali u ovom kontekstu nosi i diskretnu erotsku asocijaciju na školjku i ono što se skriva unutar nje.

Hauk je bivši vatrogasac koji je dugo pokušavao da pronađe smisao, a odnos sa Pinjom pomogao mu je da otvorenije istraži sopstveni identitet i seksualnost.

Nosi klasične Levi’s farmerke, tamnoplavi džemper i prsten sa vatrogasnim simbolom, koji ga povezuje sa prethodnim životom. Na ruci ima i narukvicu od perli, detalj koji njegovom izgledu daje nežniju i neočekivano modnu notu.

Upravo taj komad pokazuje koliko je siguran u sebe. Ne oseća potrebu da dokazuje muškost niti da se uklopi u očekivanu sliku bivšeg komandira vatrogasne jedinice.

U kontrastu sa njim, Džo deluje zatvoreno, zapušteno i emotivno odsutno.

Jedan od najduhovitijih detalja u filmu odnosi se na Anđelino pravilo da se u stanu ne nose cipele.

Džoa nervozno podseća da ih izuje čim se vrati sa posla. Međutim, kada stignu gosti koje želi da impresionira, ponaša se kao da pravilo nikada nije postojalo.

Pinja ostaje u vintage Chloé čizmama, dok Hauk nosi tamne čizme na pertlanje. One im daju čvršću siluetu, dodatnu visinu i gotovo fizičku dominaciju u prostoru.

Domaćini su, nasuprot tome, razotkriveni. Anđela je bosa, dok Džo nosi ružičaste čarape.

Oduzimanje cipela naizgled je beznačajno, ali menja celu dinamiku: gosti stoje čvrsto i zaštićeno, dok domaćini pred njima deluju ranjivo, nesigurno i pomalo smešno.

U filmu u kojem se skoro sve odvija za jednim stolom, takvi detalji postaju presudni. Likovi možda pokušavaju da sakriju nezadovoljstvo, zavist, želju i nesigurnost, ali njihova odeća od početka govori istinu.