radiobalkanfox
- Posle teškog detinjstva, njen najveći cilj bio je da sebi obezbedi dostojanstven život čim je počela da zarađuje.
- Ostala je bez oca sa osam godina i posebno pamti surove zime iz detinjstva sa velikim snegovima koji danas ne postoje.
Poznata pevačica Stojanka Mitrović Ćana odrasla je u teškim uslovima, živeći u kući usred šume u opštini Sanski Most do koje se veoma teško dolazilo. Zbog takvog detinjstva, nakon što je počela da zarađuje veći novac, glavni cilj joj je bio da sebi odmah obezbedi što pristojniji život.
Pored toga što je ostala bez oca sa samo osam godina, pevačica je posebno upamtila surove zime iz svog rodnog kraja, o kojima je izjavila
„Kad sam ja bila mala, padao je toliki sneg da me odmah zatrpa. Tih snegova više nema, nigde nema, nema ih ni u Bosni ni ovde u Srbiji. Ja sam od neke svoje 18. godine na području Srbije, ako izuzmem pevanje po Evropi, ali uvek sam se vraćala, bila sam u Subotici, tamo sam nekako pevački krenula, ali, nema nigde tako tih velikih zima“.
Kao i mnoga deca, Ćana se prisetila kako su se radovali kada zbog ogromnih smetova nisu mogli da odu na nastavu:
„Ja se odlično sećam, bila sam, možda, neki treći-četvrti razred da je sneg bio izravnan sa ogradom. I mi tih dana nismo išli u školu, zato što nije bilo šanse, bili su i ogromni oni smetovi. Radovali smo se tome da budu što veći smetovi, mi krenemo i vratimo se kući, ne može se proći, nema šanse i molim, lepo, to je opravdanje“.
Đaci pešaci
Ipak, danima kada su uslovi dozvoljavali odlazak u školu, putovanje je bilo iscrpljujuće i iziskivalo je ogroman napor jer su bili “đaci pešaci”:
„Poprilično je bilo mučno, baš u tim zimskim vremenima mi smo išli, bili smo đaci pešaci, to je do četvrtog razreda, jer smo imali školu u našem selu, onda, od četvrtog do osmog, smo išli u susedno selo, a to je otprilike, 10 kilometara od mog sela, znači, računaj dva i po sata, računaj dvadeset, tamo i nazad. Nimalo lako, sećam se svi smo imali neke bunde i ujutru u pet sati krećemo, zovemo jedni druge i kako nije bio pročišćen put uvek jedan ide napred, a mi koji smo visočiji, obično smo mi išli prvi. I onda, dođemo na čas i ne možemo da otkopčamo bundu koliko smo se smrzli”.
Dodaj komentar