Milanče Radosavljević otkrio zbog čega je napravio koncert tek posle 65 godina karijere

Nina Denda

Novinar je redakcije “Blic”, rubrike “Blic zabava” koja je najčitanija pojedinačna rubrika na internetu u Srbiji. Zaposlena u “Blicu” od 2024. godine, a novinarstvom se bavi od 2021.

Njegova porodica, naročito sin, u početku nije verovala da će uspeti zbog godina, ali su mu kasnije dali podršku.

Prvi veliki koncert održao je tek posle 65 godina karijere zahvaljujući podršci Aleksandra Sofronijevića.

Milanče Radosavljević uspeo je da u 82. godini rasproda tri koncerta na Tašmajdanu i zakazao četvrti. On kaže da je srećan što je doživeo ovoliki uspeh i kaže da se sada vratio među žive.

Milanče je uprkos uspehu zadržao skromnost, a njegov život nije bio nimalo lak.

– Rešili ste da me oživite. Ja sam se malo zapustio, a malo i zbog drugih situacija, ali sad sam reinkarniran. Narod kome ja pevam – to je moj narod. Ja samo povremeno izađem na binu da otpevam to što moj narod sluša, pa čim siđem s bine, vratim se među svoj narod. Običan sam čovek, živim na selu u Srbiji, a mogao sam da živim gde god sam hteo na ovom svetu. Malo ko zna ko je. Ni ja nisam znao. Nije ni moj prijatelj Šaban Šaulić znao ko je. On je uvek sumnjao u tu svoju popularnost. Ja stalno mislim da sam običan čovek sa sela. Mom komšiluku popravljam svaki kvar u kući, nikad nikom ništa nisam naplatio. To je sve za moj narod. E, kad sam izašao na Tašmajdan i kad su mi krenule suze, ja sam u toku jedne strofe tri puta plakao. Tad sam i publici rekao da se sad osećam kao Milanče Radosavljević i da sam ga upoznao te večeri, prvi put. Tad sam shvatio da ja stvarno nešto predstavljam. Taj izraz “zvezda” ja ne volim. Ja sam muzičar i estradni umetnik, sve pesme su moja dela, sam sam ih pravio i ja se ponosim time – rekao je on i otkrio zbog čega je prvi koncert napravio tek nakon 65 godina karijere.

– Ima ljudi koji su mogli da mi pomognu, ali nisu. Ja sam i rekao u jednoj emisiji na pitanje voditelja što nisam ranije održao koncert da nisam mogao da dođem negde i bacim ploču na sto i kažem ja sam taj. Nije to tako lako da vas neko prihvati i da vam pomogne u svemu ovome. Imam mana kao i svi ljudi i običan sam čovek. Glavnu stvar je učinio Aleksandar Sofronijević. Došao je da mu dam neke pesme, on mi je predložio koncert. Ja sam mu rekao da sam nepouzdan i da zdravstveno nisam baš dobar, a kao čovek – to što kažem – to je to.

“Sin me pitao da li sam normalan”

Milanče priznaje da su i on i porodica sumnjali da će biti sposoban da održi koncert u tim godinama.

– Pa nije verovao kao što i ja nisam verovao. Sumnjao je. Pitao me jesam li normalan što održavam koncert sa 82 godine, rekao je da će mi se narod smejati i da se ne brukam, jer sad samo mladi ljudi rade koncerte. To mi je rekao uveče i bio sam spreman da ujutru pozovem Gorana i kažem mu da neću da radim koncert. Tad mi je moj komšija, koji se isto bavi muzikom, rekao da nikako ne otkazujem. Baš mi je pre neki dan rekao: “Je l’ vidiš šta si uradio? Zamisli da si, ne daj bože, otkazao kako si hteo?” Ma ja taj dan ko po žici. Ni nadesno ni nalevo. Ali sam progutao knedlu, nisam odustao i eto šta se desilo. E, onda kad me je sin dovezao do Tašmajdana na taj prvi koncert, rekao sam mu: “I šta kažeš?”, on mi reče: “Pogrešio sam”, i tad mi se izvinio.

Žena mu je velika podrška.

– Kad biste pitali moju suprugu da li da se udate za nekog muzičara, ona bi vam rekla da to nikako ne radite. Nije lako biti muzičar. To je ludnica. Ja se ne žalim, samo kažem da je teško. Onda dođeš kući, a tamo te čekaju posao i muke. Ja sam uvek bio i tamo ovamo. Ne rade ništa po kući, da vam kažem. Mi smo mnogo radili oko kuće i svega čime smo morali da se bavimo, pa nismo imali vremena da se bavimo nebitnim stvarima. Samo zaludni ljudi izvoljevaju, fantaziraju, svađaju se.

Milanče je priznao da strah da će nešto početi po zlu uvek postoji.

– Strah postoji uvek. Ja sam čovek koji je krhkog zdravlja, ali imam ja svoju pomoć, a to je publika. Mene su provocirali pre prvog koncerta, kao da li ću ja moći da pevam. Rekao sam: “Pa ja ću da počnem, a posle će publika ako ja ne budem mogao.

(Kurir)