Detalji sa seta “Odiseje” otkrivaju veličinu produkcije Kristofera Nolana

Kristofer Nolan u poslednje vreme niže velike uspehe. Njegov novi film “Odiseja”, moderna ekranizacija Homerovog epa, već postiže izvanredne rezultate na bioskopskim blagajnama. Publika je reagovala odlično, pa je film zabeležio najbolje globalno otvaranje u Nolanovoj karijeri i time nadmašio čak i hitove poput “Mračnog viteza” i “Povratka Mračnog viteza”.

“Odiseja” je prvi film u istoriji koji je u celosti snimljen IMAX kamerama. Takva odluka pred produkciju je postavila ogromne specijalne efekte s kojima bi se malo koji filmaš usudio da se suoči.

Propratni dokumentarac o snimanju otkriva da su IMAX kamere korišćene za film masivne i bučne. Toliko su glasne da je snimanje tihih, dramatičnih scena ranije bilo nemoguće jer su ometale glumce i uništavale zvuk na setu. Zbog toga su Nolan i njegova supruga i producentkinja Ema Tomas od kompanije IMAX zatražili posebno rešenje.

“Otišli smo u IMAX i postavili im izazov: ili neka naprave tiše kamere ili neka osmisle zvučnu izolaciju koja će prigušiti buku”, objasnila je Tomas. Vratili su se s novim kamerama, ali i s kućištima za izolaciju.

Ta kućišta u kojima su bile smeštene kamere izuzetno su nespretna za rukovanje. Teška su oko 135 kilograma i potrebno je nekoliko ljudi samo da bi se postavila u željeni položaj.

Dodatna specifičnost snimanja jeste to što ove kamere mogu da snimaju samo tri minuta materijala pre nego što se potroši filmska traka. To je stvaralo stalne prekide, čak i usred dramatičnih scena, radi zamene trake.

Tom Holand, koji glumi Telemaha, prvo je mislio da Nolan nije zadovoljan njegovom izvedbom jer je reditelj stalno prekidao snimanje. Tek je kasnije shvatio da se radi o tehničkim ograničenjima kamera.

Za Nolana su ti izazovi bili vredni truda. “Još od svoje šesnaeste godine sanjao sam da snimim ceo film u IMAX formatu, ali zvuk je uvek bio prepreka”, objasnio je. “Sada smo prvi put uspeli da snimimo čitav film tom neverovatnom tehnologijom. To je ostvarenje sna.”

Veliki deo radnje “Odiseje” prati višegodišnje putovanje morem na koje Odisej i njegovi ljudi kreću kako bi se vratili kući na Itaku. Nolanu je bilo ključno da taj element bude autentičan, pa su on i njegov tim angažovali pravi brod sposoban za plovidbu okeanom. Na njega su ukrcali Meta Dejmona (Odisej) i ostale glumce i poslali ih na otvoreno more.

Brod koji je poslužio kao Odisejevo plovilo pravi je norveški vikinški brod “Draken Harald Hårfagre”. Reč je o aktivnom plovilu koje putuje svetskim morima, a preplovilo je i rutu preko Severnog Atlantika do Severne Amerike.

“‘Draken Harald Hårfagre’ izgrađen je kao eksperimentalni arheološki projekat s ciljem da bolje razumemo ponašanje velikih vikinških brodova na moru”, rekao je za “Outside” Emanuel Person, izvršni direktor i vođa ekspedicije.

Proveli smo mnogo dana radeći u realnim uslovima na otvorenom moru, gde su vreme, vetar i talasi bili naša svakodnevica. Budući da je Draken potpuno operativan brod, dizajniran je za takve uslove, što je produkciji omogućilo snimanje na pravom plovilu u stvarnom okruženju.”

Person je dodao da je snimanje za njegovu posadu često izgledalo kao bilo koja druga ekspedicija. U filmu se u mnogim kadrovima smenjuju holivudski glumci i pravi mornari, a svi glumci zaduženi za veslanje morali su da prođu posebnu obuku.

“Na brodu postoje elementi koje je teško lažirati: težina hrastovine, zvuk konopca, pomeranje jedra i posada koja složno radi na vetru i moru”, izjavio je Person za “Artnet”. “Kada pravi brod stavite u stvarne uslove, dobijete potpuno drugačiji nivo autentičnosti.”

Na početku Odisejevog putovanja nalazi se kratak kadar u kom on s palube gleda u okean, a u tom trenutku delfin iskače iz vode pored broda. Iako bi se moglo pretpostaviti da je životinja stvorena računarskom animacijom (CGI), reč je o pravom snimku.

Scena je bila potpuno neplanirana; Met Dejmon i ekipa ugledali su delfine dok su snimali jedan od njegovih krupnih planova i uspeli su da zabeleže njihovu igru kamerom. Taj spontani kadar filmu daje dodatnu autentičnost.

Odisej se na putu susreće s mnogim opasnostima, a prva i jedna od najupečatljivijih je Kiklop. Čudovište zarobljava Odiseja i njegove ljude u pećini i počinje da ih proždire, dok oni danima pokušavaju da pobegnu. To je trenutak u kom “Odiseja” prvi put dobija elemente horora.

Dok bi većina produkcija verovatno koristila CGI, jednooki džin Polifem u “Odiseji” je oživljen pomoću specijalnih efekata. Nolan je za “Empire” otkrio da je tražio da se izradi animatronička verzija Kiklopa visoka 18 metara. Ona je služila kao referenca sektoru za vizuelne efekte, ali i glumcima kako bi dobili osećaj veličine čudovišta i uverljivije odglumili scene.

Kiklopu je glas i pokrete pozajmio Bil Irvin, koji je u “Interstellaru” oživeo robota TARS-a. Rezultat je vizuelno uverljiv, a Polifem je postao jedno od najupečatljivijih čudovišta na filmu.

Još jedan opasan susret Odisej i njegovi ljudi imaju s Lestrigoncima, rasom džinovskih ratnika ljudoždera. Ta visoka bića, oklopljena od glave do pete, s lakoćom uništavaju Odisejeve vojnike.

Kao i Kiklop, Lestrigonci su stvoreni specijalnim efektima. U ovom slučaju, Nolan i njegov tim koristili su tehniku prisilne perspektive kako bi Lestrigonci u kadru izgledali mnogo veći od Odiseja i njegovih ljudi. To je ista tehnika koja je proslavila filmove “Gospodar prstenova” u prikazu Hobita i patuljaka.

“Bilo je zabavno snimati tu sekvencu”, rekao je Nolan za “Empire”. “Cilj nam je bio da prikažemo njihovu brutalnost. Oni su ratnici, a njihovo oružje i oklop predstavljaju nivo tehnologije kakvu Odisej dotad nije video.”

Niz opasnih susreta zaokružuje onaj s Kirkom, čarobnicom koju glumi Samanta Morton. Kao i u prethodnim primerima, efekti pretvaranja Odisejevih ljudi u svinje postignuti su praktično, kombinacijom lutaka i protetike. Ipak, scenu je najviše obeležila uznemirujuća izvedba Samante Morton, u kojoj Kirka svojim rukama oblikuje ljude u zveri.

Njena gluma na setu bila je toliko uverljiva da je filmska ekipa u jednom trenutku prekinula rad i spontano joj aplaudirala nakon snimljene scene. Nolan je u jednom intervjuu otkrio da se takvo nešto na njegovim snimanjima nije dogodilo još od izvedbe Hita Ledžera kao Džokera u “Mračnom vitezu”.

Jedna od najupečatljivijih sekvenci u “Odiseji” je pad Troje. Odisejev plan s Trojanskim konjem omogućuje njegovoj vojsci da otvori gradska vrata, nakon čega Agamemnonova vojska ulazi i uništava grad. To je ključan trenutak za Odisejev lik i vizuelni spektakl.

Kada se vrata Troje otvore, vidimo Agamemnona (Beni Safdi) u oklopu, a zatim celu vojsku koja juriša. Ispostavilo se da emocije na ekranu nisu bile odglumljene. Dejmon je za “Entertainment Weekly” otkrio da na dan snimanja nije imao pojma koliko će ljudi proći kroz vrata.

“Nismo znali da su Agamemnon i vojska od 750 ljudi s druge strane. Mislili smo da snimamo samo scenu do otvaranja vrata”, prisetio se Dejmon. “A onda smo ih otvorili… Nikad neću zaboraviti Benija u tom kostimu kako stoji u sredini. Činilo se da su tamo on i dvadesetak ljudi jer je iza bio mrak. A onda je odjeknuo urlik i 500 ljudi potrčalo je prema nama. Bilo je neverovatno.”

Kao što “Odiseja” priča o epskom putovanju, i sama produkcija je prošla putovanje sličnih razmera. Veliki deo filma snimljen je na autentičnim lokacijama u šest država: Grčkoj, Maroku, Italiji, Islandu, Škotskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Objavljeno je i da se snimalo u Zapadnoj Sahari.

Time se nastojalo da se dočara prostranstvo Odisejeva putovanja. Istovremeno, to je stvorilo ogromne logističke izazove jer je ekipa morala da dopremi teške IMAX kamere na udaljene lokacije.

“Na svaku lokaciju na koju bismo stigli, samo bih počeo da se smeejm i pitao se ko je mislio da je pametno ovde snimati film”, našalio se Met Dejmon u jednom od priloga o snimanju. Ta posvećenost stvarnim lokacijama rezultirala je vizuelno uverljivim filmom koji gledaocima približava razmere Odisejevog putovanja.

Video: Reditelj filma “Volja sinovljeva”