Sahrana Olivere Katarine | Kurir

Olivera Katarina, legendarna glumica i pevačica, biće sahranjena danas, 28. jula, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. 

Među prvima je na groblje stigao njen sin Mane Šakić, koji je slomljen od bola nosio veliku suzu od cveća.

Olivera Katarina je, podsetimo, preminula 21. jula u 87. godini. Jedna od najvećih diva šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka preminula je u Beogradu, a iza sebe je ostavila neizbrisiv trag i impozantnu karijeru.

U galeriji pogledajte fotografije Olivere Katarine u mladosti:

Olivera Katarina, kako joj je bilo umetničko ime, rođena je kao Petrović 5. marta 1940. godine u Beogradu. Tokom karijere bila je poznata i kao Olivera Vučo i Olivera Šakić.

Nakon gimnazije upisuje Pravni fakultet po nagovoru oca, ali je ubrzo shvatila da to nije njen poziv i napušta fakultet. Odlučuje da ode u Pariz, tamo je ostala godinu dana, a po povratku u Beograd upisuje pozorišnu akademiju. Primljena je u klasu profesorke Ognjenke Milićević zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić… 1962. godine dobija stalni angažman u Narodnom pozorištu u predstavi “Koštana“.

Olivera Katarina je upoređivana s najvećim svetskim zvezdama svoga doba, a članak u Njujork Tajmsu je glasio “Rođena je nova Ana Manjani”, dok su u francuskoj govorili da nema na čemu da zavidi Brižit Bardo. Čuveni kompozitor Šarl Dimon, koji je pisao čuvene šansone za Edit Pijaf ponudio je Oliveri da snimi njegove kompozicije, uz njegovu pratnju na klaviru otpevala je pesmu koju joj je posvetio, nosila je naziv “Jedan dan posle kraja sveta”.

Kao interpretator izvornih narodnih pesama i romskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, romskom, grčkom, indonežanskom i afroamerikanskom muzikom.

U čuvenoj francuskoj „Olimpiji“ održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena.

Debitovala je na filmu “Dobra kob” iz 1964. godine. Igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film “Goja” nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu “Skupljači perja” (1967) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom, gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik.

Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića… Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa…

Olivera Katarina je ostala zapamćena i kao “jedina žena pred kojom je klečao Salvador Dali“ nakon njenog koncerta u Parizu, budući da je bio oduševljen njenom lepotom i glasom.

Iz braka sa Miladinom Šakićem ima sina Maneta, koji je slikar i nekoliko godina je živeo u Madridu.

Olivera Katarina je u jednom od poslednjih intervjua govorila i o sopstvenom odlasku. Otkrila je gde bi volela da bude sahranjena, a njena želja bila je skromna i jednostavna.

Iako je decenijama važila za jednu od najvećih zvezda jugoslovenske kulturne scene, Olivera za sebe nije želela pompezan ispraćaj. Verovala je da će njen sin Mane pronaći mesto na kojem će moći da je posećuje u miru.

– Moj će sin već naći neko mirno mesto gde će me posećivati – rekla je Olivera.

Kada su je upitali da li želi da joj neko održi govor nad grobom, Olivera Katarina odgovorila je kratko i nedvosmisleno:

Usledilo je pitanje kojoj bi se rečenici, ipak, nadala u tom oproštajnom govoru. Njen odgovor bio je podjednako snažan i tajanstven:

– Onoj neizgovorenoj – zaključila je Olivera za “NIN”.

Rođena je kao Olivera Petrović 5. marta 1940. godine u Beogradu, u porodici oca Budimira i majke Katarine Petrović. Detinjstvo je provela u Pop Lukinoj ulici.

Nakon završetka Pete beogradske gimnazije, na očev nagovor upisala je Pravni fakultet, ali je ubrzo napustila studije. Otišla je u Pariz gde je provela godinu dana, a po povratku u Beograd upisala je pozorišnu akademiju u klasi profesorke Ognjenke Milićević, studirajući s potonjim velikanima Petrom Kraljem, Milenom Dravić, Stanislavom Pešić i Brankom Zorić.

Svoj stalni angažman u Narodnom pozorištu Olivera je dobila 1962. godine ulogom u kultnoj predstavi „Koštana“. Tamo je upoznala svog prvog supruga, tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča, s kojim je bila u braku dve godine. Nakon prvog braka, njena velika ljubav bio je i čuveni vaterpolo golman Milan Gale Muškatirović. Kasnije je provela sedam godina u vezi s moćnim Ratkom Draževićem, a nakon rastanka udala se za predsednika Saveza sindikata Srbije Miladina Šakića, s kojim je dobila sina Maneta Šakića, danas uspešnog slikara.

Oliverina majka se zvala Katarina, te se i sama glumica u javnosti, u njenu čast, predstavljala tako. Pored toga, Olivera je u javnosti koristila i dva prezimena. Oba se odnose na njene bivše muževe, te je Olivera u jednom periodu bila poznata kao Olivera Vučo, a u drugom kao Olivera Šakić.

Video: Sahrana Andrije Bajića