Dr Mihail Pautov izbacio prerađeno meso iz ishrane

Nakon 40. godine organizam počinje drugačije da reaguje na način ishrane, a upravo tada zdravlje srca, krvnih sudova i celog organizma zahteva više pažnje nego ranije. Na to upozorava rumunski lekar dr Mihail Pautov, koji smatra da bi određene namirnice trebalo svesti na minimum ili ih potpuno izbaciti iz jelovnika.

Kako objašnjava, godine, dugotrajan stres i životne navike ostavljaju sve veći trag na organizmu, zbog čega je četvrta decenija života pravi trenutak za promenu ishrane.

Prerađeno meso među najvećim rizicima

Na vrhu liste namirnica koje bi trebalo izbegavati nalaze se industrijski prerađeni mesni proizvodi, poput kobasica, viršli, salama i industrijski proizvedene slanine.

Dr Pautov upozorava da upravo ova hrana predstavlja jedan od najvećih rizika za dugoročno zdravlje.

Podseća da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) još 2015. godine prerađeno meso svrstala u grupu 1 kancerogenih supstanci, što znači da postoje čvrsti naučni dokazi da njegova konzumacija povećava rizik od razvoja raka kod ljudi.

– Dimljenje, konzervansi i nitriti u organizmu stvaraju jedinjenja koja mogu da oštete ćelije. To je kao tempirana bomba – upozorava lekar.

I male količine mogu povećati rizik

Njegove tvrdnje potkrepljuju i naučna istraživanja. Studija Univerziteta Harvard iz 2023. godine pokazala je da svakodnevni unos od svega 30 grama prerađenog mesa – što odgovara otprilike jednoj kriški slanine – može da poveća rizik od raka debelog creva za oko 15 odsto.

Slične rezultate objavili su i istraživači sa Univerziteta Oksford, koji su utvrdili vezu između česte konzumacije industrijski prerađenih mesnih proizvoda i povećanog rizika od raka želuca i pankreasa.

– Nisam protiv mesa, ali ako proizvod može mesecima da stoji na polici i pritom izgleda gotovo kao plastika, onda to više nije hrana već hemijski eksperiment – kaže dr Pautov.

Šećer je druga velika opasnost

Pored prerađenog mesa, lekar upozorava i na prekomeran unos rafinisanog šećera.

Kako ističe, šećer sam po sebi nije problem ukoliko se unosi umereno i u što prirodnijem obliku. Međutim, velike količine belog šećera i industrijskih slatkiša predstavljaju ozbiljan problem.

– Tada šećer postaje gorivo za upalne procese koji mogu da doprinesu razvoju raka – objašnjava.

Česti nagli skokovi nivoa šećera u krvi opterećuju pankreas, koji mora da proizvodi sve više insulina. Povišen nivo ovog hormona može da podstakne rast ćelija, uključujući i onih koje su već pretrpele određene promene.

Studija objavljena 2022. godine u časopisu Nature pokazala je povezanost između povišenog nivoa šećera u krvi i većeg rizika od raka dojke kod žena u postmenopauzi.

Dr Pautov dodaje da prekomerno unošenje šećera može privremeno da oslabi rad imunog sistema.

– Bela krvna zrnca tada se više bave viškom glukoze nego zaštitom organizma od infekcija i oštećenja. To je kao da vojsku pošaljete da skuplja omote od bombona umesto da čuva granice – slikovito objašnjava.

Šta kažu stručnjaci?

Naučna zajednica uglavnom se slaže da bi unos prerađenog mesa trebalo ograničiti, jer postoje ubedljivi dokazi da njegova česta konzumacija povećava rizik od pojedinih vrsta raka, naročito raka debelog creva.

Kada je reč o šećeru, situacija je nešto složenija. Sam šećer nije direktan uzrok raka, ali njegovo prekomerno konzumiranje može doprineti gojaznosti, insulinskoj rezistenciji i hroničnim upalnim procesima, koji povećavaju rizik od brojnih ozbiljnih bolesti.

Zbog toga stručnjaci preporučuju umeren unos šećera i ishranu zasnovanu na što manje prerađenim namirnicama, uz mnogo povrća, voća, mahunarki i kvalitetnih izvora proteina, prenosi “Mondo”.

Bonus video:

(Espreso / Nova / Milorad Milovanović)