Gazivode – na dnu jezera sakriven dvor Jelene Anžujske

Jezero Gazivode je veštačko jezero nastalo 1977. godine pregrađivanjem reke Ibar u njenom gornjem toku. Jezero se istovremeno nalazi u opštini Tutin, u jugozapadnoj Srbiji i u opštini Zubin Potok, na severu pokrajine Kosovo i Metohija. 

“Želeo sam da ukažem na to šta imamo na Kosovu i Metohiji s obzirom na to da naš narod vrlo malo zna o nasleđu koje imamo u pokrajini, dok drugi, čini mi se, to bolje znaju. Imao sam priliku da razgovaram sa jerusalimskim patrijarhom, koji mi je rekao: ‘Srbi, Kosovo i Metohija nije vaše, ono vam je dato od Boga na čuvanje’, i to najlepša rečenica koju sam čuo o ovom prostoru”, rekao je Jovović za Tanjug, prenosi RTS.

“Pronašli smo srpske kuće iz 19. veka koje su ostale netaknute. Neverovatno je kad uđete u kuće i vidite da je ostao sav nameštaj, čak i drvene kolevke, što govori kojom su brzinom napuštali svoje kuće bežeći od Turaka“, ispričao je Jovović tokom rada na svom filmu.

U dubinama jezera Gazivode su i ostaci dvora kraljice Jelena Anžujske, žene kralja Uroša I i majke kraljeva Dragutina i Milutina, koja je ktitorka čuvenog manastira Gradac. Ono po čemu je ova naša vladarka bila izuzetno značajna je i činjenica da je otvorila prvu školu za žene na Balkanu.

“Mi imamo nešto što niko na celom svetu nema. Pre Đota, renesansa se desila na našim prostorima. Ispod Gazivoda se nalazi dvor Jelene Anžujske, prva ‘škola za dame’ koju je ona izgradila, rimska groblja i rimski putevi, nekoliko srednjovekovnih crkava, tvrđave i više od 9 nekropla. Mi smo narod koji je dozvolio da se bez ikakvih problema sve to potopi, a znali smo šta imamo. Nedopustivo je da pustimo da to nestaje pred našim očima, a da uvek nalazimo neki razlog zbog koga to nije moguće zaštititi ili makar istražiti kako treba,” napomenuo je Jovović i dodao:

“Jelena je bila vladarka koja je iznela kulturu sa dvora i u vreme kada je žena, recimo, bila moneta u Velikoj Britaniji“, ispričao je.

Kruna Jelene Anžujske, rekonstrukcija u Istorijskom muzeju Srbije prema fresci iz manastira Sopoćani:

Odluka da se potopi Kotlina u kojoj su se nalazila srpska sela i ostaci dvora Jelene Anžujske, doneta je na brzinu. Za prinudno iseljavanje srpskog življa, koje je odvoženo u kamionima, bili su zaduženi vojska, policija i UDBA.

“Za manje od 6 meseci odlučeno je da se izgradi jezero, a da bi se dobili uslovi za potapanje, morao se prvo poslati arheološki tim, na to područije. Trebalo je ispitati 25 kilometara, a posao je urađen za samo 3 meseca. Tim su činili Albanci i Srbi, zabeleženo je oko 30 lokaliteta, a onda je odjednom polovina te dokumentacije, u kojoj je bilo popisano što je sve dole nađeno, nestala. I sagrađeno je jezero, a srednjovekovna bogatstva potpuno su zaboravljena i potopljena,” rekao je za Alo Dušan Jovović.

„To je urađeno namerno i organizovano u velikoj brzini, uz nepotpune dozvole Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Bez ozbiljne pripreme terena urađena je dokumentacija da bi se taj prostor potopio. Tih 14 isključivo srpskih naselja su prinudno i velikom brzinom raseljena, ali ne u Prištinu ili Peć, već u Kraljevo, Kragujevac ili Smederevo“, napominje Jovović.

Istoričarka Nevena Kovačević je na Instagram stranici “Putevima srpske istorije” svojevremeno podsetila na srpsko istorijsko blago koje se nalazi pod njegovom vodom.

„Malo je poznato da je Srbija imala školu za žene koju je stvorila sredinom 13. veka kraljica Jelena (žena kralja Uroša I, a majka kraljeva Dragutina i Milutina). Ova škola je bila u blizini zadužbine kraljice Jelene – manastira Gradac. Škola je bila potpuno besplatna, a sa kraljicom su i monahinje učile devojke koje bi je pohađale. Ovde je kraljica Jelena imala i svoj dvor. Sve navedeno je do 1977. godine bilo očuvano, preživelo je i Osmanska rušenja i mnogo ratova, ali komunistički režim nije. Sve je ovo potopljeno zbog jezera Gazivode i brane, danas je ispod jezera mogu videti ostaci ovih objekata“, istakla je Nevena Kovačević.