Kardiolog objašnjava šta se dešava sa krvnim pritiskom ako sedite ceo dan na vrućini

Kada se govori o zdravlju srca, većina ljudi najpre pomisli na pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. I zaista, brojna istraživanja potvrđuju da mediteranski način ishrane i redovno vežbanje značajno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da na zdravlje srca utiču i drugi faktori – kvalitet sna, nivo stresa, društveni odnosi, ali i vremenske prilike. Tokom leta, visoke temperature mogu da izazovu promene u organizmu koje nisu nimalo bezazlene, posebno kod osoba sa srčanim problemima.

Kako vrućina utiče na krvni pritisak?

Kardiolog dr Nika Goldberg (Nieca Goldberg) iz zdravstvenog sistema NYU Langone Health i osnivačica Centra za zdravlje žena „Džoan H. Tiš“ objašnjava da dug boravak na visokim temperaturama može da dovede do pada krvnog pritiska.

– Kada se telo pregreje, krvni sudovi se šire kako bi lakše oslobađali toplotu. Zbog toga krvni pritisak može da opadne, naročito ako osoba dehidrira usled pojačanog znojenja – kaže dr Goldberg.

Iako se visok krvni pritisak smatra faktorom rizika za bolesti srca, ni nagli pad pritiska nije bezopasan.

Koliko će se krvni pritisak promeniti razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od više faktora, uključujući telesnu težinu i fizičku kondiciju. Zbog toga neki ljudi tokom velikih vrućina mogu da osete vrtoglavicu, nestabilnost ili omaglicu, posebno kada naglo ustanu ili dugo borave napolju.

Srce leti radi mnogo više

Pad krvnog pritiska nije jedina posledica visokih temperatura.

Prema rečima dr Goldberg, srce tokom vrelih dana mora da radi intenzivnije kako bi pomoglo organizmu da se rashladi. Zato se puls često ubrzava čak i tokom aktivnosti koje inače ne predstavljaju napor.

Istovremeno, zbog obilnog znojenja organizam gubi tečnost, pa se smanjuje zapremina krvi. To dodatno otežava srcu da efikasno pumpa krv kroz organizam.

Kod osoba koje već imaju kardiovaskularne bolesti ovakve promene mogu da izazovu bol ili nelagodnost u grudima, otežano disanje, lupanje srca ili čak gubitak svesti.

Istraživanje pokazalo zabrinjavajuću vezu

Na opasnost od visokih temperatura ukazuju i naučni podaci.

Studija objavljena 2024. godine u časopisu Circulation Research pokazala je jasnu povezanost između visokih temperatura i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

Istraživači su utvrdili da se rizik od smrti zbog bolesti srca i krvnih sudova povećava za oko 2,1 odsto sa svakim porastom temperature od jednog stepena.

Ko mora da bude posebno oprezan?

Dr Goldberg ističe da najveći oprez tokom toplotnih talasa treba da imaju:

osobe sa bolestima srca,

ljudi sa niskim krvnim pritiskom,

oboleli od dijabetesa,

osobe sa bolestima bubrega,

gojazne osobe,

stariji ljudi.

Starije osobe su posebno ugrožene jer organizam sa godinama slabije reguliše telesnu temperaturu, a prvi simptomi pregrevanja često ostanu neprimećeni.

Dodatni problem predstavljaju pojedini lekovi, poput diuretika i nekih antihipertenziva, koji mogu da povećaju rizik od dehidracije ili da otežaju prilagođavanje organizma visokim temperaturama.

Kako zaštititi srce tokom leta?

Kako bi se smanjio rizik od zdravstvenih problema, kardiolog savetuje nekoliko jednostavnih mera:

planirajte boravak napolju u jutarnjim ili večernjim satima;

pijte dovoljno vode tokom dana, čak i kada ne osećate žeđ;

nosite laganu i svetlu odeću;

pravite pauze u hladu ili klimatizovanim prostorijama;

izbegavajte veće fizičke napore tokom najtoplijeg dela dana.

Osobe koje imaju hronične bolesti trebalo bi da se konsultuju sa svojim lekarom o tome da li je tokom toplotnog talasa potrebno prilagoditi terapiju ili svakodnevne navike.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Dr Goldberg upozorava da određeni znaci mogu ukazivati na to da vrućina ozbiljno opterećuje srce i krvotok.

Među njima su:

vrtoglavica,

omaglica,

izražen umor,

ubrzan ili nepravilan rad srca,

bol ili nelagodnost u grudima,

otežano disanje,

gubitak svesti.

Ako se pojavi bilo koji od ovih simptoma, potrebno je odmah prekinuti aktivnosti, skloniti se u rashlađenu prostoriju ili hlad, popiti vodu ukoliko je osoba pri svesti, olabaviti odeću i odmoriti se.

Ukoliko tegobe ne prolaze ili se jave jak bol u grudima, uporno otežano disanje, konfuzija ili gubitak svesti, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Iako se najčešće govori o opasnostima visokog krvnog pritiska, stručnjaci podsećaju da ni prenizak pritisak nije bezazlen. Tokom letnjih vrućina zato je važno dovoljno unositi tečnost, izbegavati dug boravak na suncu i slušati signale koje organizam šalje. Tako ćete lakše sačuvati zdravlje srca i bezbednije podneti visoke temperature.

Bonus video:

(Espreso)