radiobalkanfox
- Ljubiša Samardžić je rano ostao bez oca i odrastao uz majku sa skromnom penzijom.
- Da bi prehranila porodicu, njegova majka je otvorila poslastičarnicu, a Ljubiša je pomagao.
Malo ljudi zna za podatak iz mladosti velikog glumca Ljubiše Samardžića. Rano je ostao bez oca, odrastajući sa majkom čija skromna penzija jedva da je pokrivala osnovne životne troškove.
Kako bi prehranila porodicu, njegova majka se dosetila da otvori poslastičarnicu, a mladi Ljubiša je odmah preuzeo svoj deo tereta.
Težak rad nad bakarnim kazančetom
Pored brojnih obaveza, Ljubišin glavna dužnost bila je priprema sladoleda. U svom svedočenju, glumac se detaljno prisetio mukotrpnog procesa pravljenja ove poslastice:
“Pamtim to bakarno kazanče, oko koga sam stavljao izlomljeni led prethodno dobro nasoljen, tu smesu koja je tek uz mnogo moga znoja postajala sladoled… Kada bih sve pripremio, počinjao sam da okrećem točak čiji su se okreti prenosili na žljeb, a sa ovoga na to bakreno kazanče i jednu šipku u njemu koja je mešala smesu… Mešanje sladoleda obično je počinjalo u deset i trideset a završavalo se u podne da bismo, popodne, imali svežu robu.”
Umor, prve ljubavi i porodični opstanak
Iako ga je taj rad fizički iscrpljivao, posao u porodičnoj poslastičarnici doneo je stabilnost koja im je u to vreme bila neophodna:
“Već u devet bio sam umoran i pospan. Pa ipak, živelo se. Para je bilo ne mnogo, ali više nego ranije kad smo svi bili bez posla. A ja nikada nisam bio toliko umoran da ne bih, u našoj poslastičarnici, zapazio po neku zgodnu devojčicu.”
Zašto današnji sladoled ne može da se poredi sa onim iz mladosti?
U uspomenama na detinjstvo i rane radne dane, legendarni glumac je napravio zanimljivu paralelu između modernih poslastica i sladoleda koji je sam pravio:
“I danas volim sladoled, kupujem ga i jedem u ogromnim količinama. Ali, pravim razliku između ovog današnjeg i onog mog sladoleda. Ovaj, današnji, nekako mi je preuglačan, premoderan, kao da je u celofanu. Onaj moj sladoled bio je grumuljčaviji, imao je često i komadiće leda u sebi, ali bio je najbolji sladoled na svetu jer sam ga ja pravio, nudio, prodavao, o njemu mislio najlepše i – od njega živeo”, ispričao je Ljubiša ranije za PulsOnline.
Ove reči Ljubiše Samardžića Tamara Dragičević nikada neće zaboraviti: “Stop, kupljeno…”
Dodaj komentar