radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- Napad se dogodio u osvetljenoj ulici, gde ju je nepoznati muškarac zgrabio i uvukao u žbunje, što je dovelo do borbe za goli život.
- Spasila ju je garderoba koju je nosila i snaga da vrisne, zahvaljujući čemu je slučajni prolaznik reagovao i spasao je.
Pevačica Jelena Buča, otvoreno je i bez zadrške podelila potresne detalje jezivog napada koji je preživela kada je imala samo 23 godine.
Ono što je trebalo da bude jedno obično slavlje povodom rođendana Jelene Buče pretvorilo se u noćnu moru koja joj je zauvek promenila život.
“Zgrabio me i uvukao u žbunje”
Sve se odigralo u Novom Sadu, u veoma osvetljenoj ulici, što celu situaciju čini još strašnijom. Kako je Jelena ispričala, ništa nije slutilo na opasnost:
– Imala sam 23 godine, već sam tada bila u Novom Sadu, bio mi je rođendan, ja sam išla od prijateljica koja su takođe slavile rođendan i to se desilo u najosvetljenijoj ulicu u Novom Sadu, gde su prolaznici, gde su prolazili automobili. Ja nisam bila ni u kakvoj opasnosti, jeste da je bilo dva ujutro, ali to nije nikakva opasnost bila uopšte, realna opasnost, apsolutno. U tom momentu ja nisam shvatila šta se dešava, to je da je slučajni prolaznik samo mene zgrabio i uvukao u žbunje. Ja nisam znala uopšte, vi u tim momentima to tako brzo ide da vi uopšte ne znate šta vam se desilo. Gde sam ja odjednom shvatila šta je, odjednom sam se našla na zemlji.
U tim trenucima, kada se žrtva suoči sa napadačem, sekunde odlučuju o svemu. Jelenu je od najgoreg scenarija spasila garderoba koju je te večeri nosila, ali je tada počela surova borba za goli život:
– Međutim, pošto sam se opirala, shvatajući šta on želi, imala sam uske farmerice i usku majicu i on nije tako lako mogao da skine tu garderobu, njegove ruke su od dole došle ka mom vratu. I tu je u stvari počela borba za život.
“Videla sam gotovo, život mi je prošao kroz glavu”
Jelena je opisala osećaj nemoći i brzinu kojom se sve odvijalo, naglašavajući da u takvim trenucima mobilni telefon i torbica ne znače ništa jer čovek jednostavno zanemi od šoka:
– Gde sam ja, ja mislim, realno, ne mogu sad ni da Vam kažem koliko je to trajalo, jer to je jako brzo bilo. Sada ljudi kad kažu, pa što, uz mene je bila torbica i mobilni telefon, vi uopšte ne možete da se snađete. To se sve jako brzo događa. Istina je da vam život prođe kroz glavu. U par sekundi vam te slike prolaze kao na filmu. I ja gubim dah, ja vidim gotovo. I, polako sam počela i da padam, verovatno, u nesvesti ili šta već, ali sam se setila da mi je rođendan i samo sam poželela da ostanem u životu.
Misteriozni heroj joj spasao život
Kada je bila na izmaku snage, u sekundi kada je popustila otpor, napadač je sklonio ruke sa njenog vrata, što joj je dalo priliku da uradi jedino što je moglo da je spase – da vrisne.
– U tom momentu, ja sam shvatila, ja sam se pustila i automatski je i on pustio ruke sa vrata i nastavio da pokušava. Međutim, ja sam svu snagu smogla da udahnem i da vrisnem. Tada je slučajni prolaznik čuo vrisak i spasao me. Ja ne znam ni dan danas ko je taj čovek. I… To je nešto što je… Ja sam onda pobegla.
“Iščupala sam se iz kandži odvratne zveri”
Iako je preživela fizički napad, prava agonija i borba sa sopstvenom psihom tek su počele. Jelena je pokušala da nastavi sa životom, proslavila je rođendan tog dana srećna što je živa, ali trauma je ostavila duboke rane:
“I kakav je paradoks da ste vi ostavljeni u životu, a da nakon toga vi prolazite jedna takva psihička stanja koja nisu vama svojstvena. I to je nešto što, ja sam se eto susrela oči u oči sa tim momentom, i sa nasilnikom. Ja sam imala utisak kao da sam se iz kandži neke odvratne zveri iščupala. I sada kao takva… Ja sam i proslavila rođendan, taj dan. Ja sam bila srećna što sam preživela.”
Borba sa depresijom i odlazak na terapiju
Vremenom, njeno veselo biće i prepoznatljiva energija počeli su da blede. Prestala je da peva, da se smeje, a najgori od svega bio je razarajući osećaj krivice:
– Posle određenog vremena nisam bila dobro. I kasnije sam saznala da je neminovno, posle takve vrste traume, bilo koje velike traume, neminovno je to što će vam se psihički kasnije dešavati.
Kako sama ističe, u trenucima kada je shvatila da više ne prepoznaje sebe, donela je spasonosnu odluku da potraži stručnu pomoć:
– Ja nisam sebe prepoznavala, ja sam prestala da slušam muziku. Prestala sam da pevam, prestala sam da se smejem. Ja sam vesela ceo život i razdragana i ceo život mi je nekako taj udah i ta sloboda i veselje, koje je sada polako počelo da se gasi i ja sam videla po tome da nešto nije u redu i da to nisam ja i da je to sigurno posledica upravo toga. I onda sam osećala krivicu, jer zašto, ostavio me neko u životu, a ja sam tako nezahvalna pa se sada ovako osećam. I to je nešto…
Dodaj komentar