radiobalkanfox
Istraživanje je pokazalo da stalno vraćanje na ono što nas je naljutilo može dodatno pojačati i produžiti ljutnju.
Kada smo ljuti, stalno vraćanje na raspravu u glavi može samo dodatno da rasplamsa emocije.
Nova velika analiza istraživanja pokazala je koji načini suočavanja sa ljutnjom mogu da je produže, a koji pomažu da se smiri.
Svi smo barem jednom rekli nešto u afektu zbog čega smo se kasnije pokajali. Kada nas neko povredi ili iznervira, često imamo potrebu da odmah objasnimo šta mislimo, dokažemo da smo u pravu ili nastavimo raspravu.
Međutim, istraživanja pokazuju da je način na koji reagujemo na ljutnju veoma važan za to koliko će ona potrajati.
Velika analiza otkrila šta održava ljutnju
Istraživači su u meta-analizi objavljenoj 2025. godine analizirali 81 studiju sa ukupno 115 efekata kako bi ispitali vezu između ljutnje i različitih strategija regulacije emocija.
Rezultati su pokazali da su ruminacija, potiskivanje i izbegavanje povezani sa većim nivoom ljutnje. Drugim rečima, ako stalno u glavi ponavljamo šta je neko rekao, kako je trebalo da odgovorimo i koliko nas je situacija iznervirala, time možemo održavati bes.
Sa druge strane, prihvatanje emocije i preispitivanje situacije bili su povezani sa manjom ljutnjom.
Foto: Shutterstock
Šta raditi kada osetite da “ključate”?
Umesto da odmah odgovarate, možete napraviti nekoliko jednostavnih koraka:
✔️udaljite se nakratko od rasprave
✔️prestanite da u glavi ponavljate istu situaciju
✔️usporite disanje i pokušajte da smanjite napetost
✔️razgovor nastavite tek kada budete spremniji da saslušate drugu stranu
✔️pokušajte da sagledate situaciju iz drugog ugla
Važno je i da pauza ne bude samo nastavak svađe u mislima. Ako tokom nje neprestano smišljate nove argumente i vraćate se na ono što vas je naljutilo, upravo ruminacija može održavati bes.
Ne morate da “izbacite bes” da biste se smirili
Neka od istraživanja takođe dovode u pitanje ideju da je najbolje ljutnju “izbaciti” vikom, udaranjem predmeta ili drugim intenzivnim reakcijama.
Najnovija istraživanja o regulaciji emocija dodatno ukazuju na značaj strategija koje smanjuju fizičku pobuđenost i pomažu osobi da se smiri, umesto da dodatno podižu tenziju.
Zato, ako ste trenutno besni, možda je najbolji prvi korak jednostavniji nego što izgleda – ne rešavajte problem dok ste na vrhuncu emocije. Napravite pauzu, smirite se, pa tek onda odlučite šta zaista želite da kažete, piše Scientific Reports.
BONUS VIDEO
Preskakanje obroka, previše zaslađenih pića i dugotrajno sedenje samo su neke od navika koje mogu izazvati nagle skokove šećera u krvi.
Vreme kada jedete važno je kao i ono što jedete, tvrde stručnjaci. Istraživanja pokazuju da je za celokupno zdravlje bolje jesti većinu kalorija ujutro pa smanjivati ka večeri.
Od lubenice do banane, svaka voćka, prema jednom drevnom verovanju, povezuje se sa određenim osobinama i navikama ljudi koji je najradije biraju.
Ako ste u vezi s narcisom ili onim ko misli samo na sebe, izvucite se što pre, savetuje Metju Hasi, savetnik za veze.
Preskakanje obroka, previše zaslađenih pića i dugotrajno sedenje samo su neke od navika koje mogu izazvati nagle skokove šećera u krvi.
Dodaj komentar