Ko je bio serijski ubica Kristofer Vajdler

Elizabet „Bet“ Kenjon mislila je da je odbijanjem iznenadne bračne ponude završila kratku i neprijatnu vezu. Nije mogla ni da nasluti da je muškarac koji ju je zaprosio posle samo nekoliko sastanaka zapravo opasni predator koji će uskoro krenuti u krvavi pohod širom Amerike.

Čovek sa kojim je poslednjih meseci bila u kontaktu zvao se Kristofer Vajlder. Okolina ga je poznavala kao bogatog biznismena, automobilistu i uspešnog fotografa. Iza te savršeno izgrađene slike, međutim, krio se serijski ubica koji je mlade žene mamio obećanjima da će od njih napraviti modele.

Danas ga istražitelji povezuju i sa jednim od najjezivijih nerešenih zločina u Australiji – ubistvom dve petnaestogodišnjakinje na plaži Vanda kod Sidneja.

Bet je živela u Njujorku, radila sa decom sa posebnim potrebama i povremeno se bavila modelingom. Vajldera je upoznala na izboru za Mis Florida SAD, na kojem je osvojila četvrto mesto.

Bio je stariji, bogat i naizgled ugledan. Imao je novac, nekretnine, brze automobile i veze u svetu izbora lepote. Delovao je kao čovek koji može da joj otvori vrata uspeha.

Ipak, iza njegovog šarma ubrzo se pojavila uznemirujuća potreba za kontrolom.

Posle samo nekoliko izlazaka zaprosio je Bet. Ponuda je stigla toliko naglo da je uznemirila i nju i njenu porodicu. Bet je odbila brak i pokušala da se udalji.

Ono što tada nije znala bilo je da Vajlder odbijanje nije umeo da prihvati.

Osam dana pre njenog nestanka, sa trke za Veliku nagradu Majamija nestala je 21-godišnja Rozario Gonzales. I ona je bila model, a prethodno je pozirala Vajlderu.

Potom je došao red na Bet.

Elizabet Kenjon poslednji put je viđena 5. marta 1984. godine u Koral Gejblsu na Floridi. Tog dana završila je posao i krenula ka svom automobilu.

Posle toga joj se izgubio svaki trag.

Njeni roditelji odmah su znali da njihova ćerka nije dobrovoljno otišla. Nije imala razlog da pobegne, nije prekinula kontakt sa porodicom i nije ostavila poruku.

Sumnja je veoma brzo pala na Kristofera Vajldera.

Porodica je, očajna zbog sporog napretka istrage, angažovala privatnog detektiva Kena Vitakera. Njemu je bilo potrebno svega 48 sati da zaključi da je Bet najverovatnije postala Vajlderova žrtva.

Vremenska linija se poklapala. Postojala je veza sa nestalom Rozario Gonzales. Vajlderovo ponašanje bilo je sumnjivo.

Ipak, policija nije želela da ga odmah privede.

Dok su se oni prepirali, on je birao sledeću žrtvu

Vitaker je zahtevao hitno saslušanje Vajldera, ali su istražitelji smatrali da privatni detektiv ugrožava istragu i kontaminira potencijalne dokaze.

Detektiv za ubistva Rej Nazario kasnije je objašnjavao da policija u tom trenutku nije imala neposredan dokaz koji bi Vajldera povezao sa zločinom. Vodili su slučaj nestale osobe, dok je prerano označavanje osumnjičenog moglo da sruši čitav postupak.

Betina porodica, međutim, bila je uverena da vreme ističe.

„Svaki sat nečinjenja davao mu je više vremena da ubija“, rekao je istražitelj Endi Birn u podkastu „Catching Evil“.

Njihov najgori strah ubrzo se obistinio. Dok su policija i privatni detektiv raspravljali o tome ko je pogrešio, Vajlder je napustio Floridu i krenuo na put tokom kojeg je sejao smrt širom Amerike.

Vajlderove žrtve uglavnom su bile mlade, atraktivne žene i devojke koje su sanjale o manekenskoj karijeri.

Prilazio im je u tržnim centrima, na izborima lepote i automobilskim događajima. Predstavljao se kao fotograf ili čovek povezan sa velikim modnim agencijama. Pokazivao im je portfolio, obećavao probna snimanja i uloge u reklamama.

Kada bi zadobio njihovo poverenje, odvodio ih je na osamljena mesta.

Dve žene koje su ga srele u blizini Lokporta kasnije su ispričale da im je pokazivao fotografije Bet Kenjon. Verovale su da je u tom trenutku već vrebao novu žrtvu.

Tela pojedinih ubijenih žena pronađena su upravo na području nedaleko od mesta na kojem je porodica Kenjon imala prodavnice.

Južna Florida je 1984. godine bila opterećena nasiljem, korupcijom i obračunima narko-kartela. U takvom okruženju Vajlder se nije uklapao u sliku čoveka koga bi policija instinktivno posmatrala kao serijskog ubicu.

Bio je bogat, uspešan, belac, vlasnik nekretnina i zaljubljenik u skupe automobile. Učestvovao je na trkama i kretao se među devojkama sa izbora lepote.

Njegov društveni položaj postao mu je savršena maska.

Dok su porodice nestalih žena pokušavale da podignu uzbunu, Vajlder je prolazio kroz pukotine sistema. Istrage su vođene odvojeno, svedoci nisu uvek ispitivani na vreme, a njegova kretanja nisu dovoljno brzo povezana.

Više od četiri decenije kasnije pojavili su se novi iskazi koji bi Vajldera mogli povezati sa ubistvima Marijane Šmit i Kristin Šarok, dve petnaestogodišnjakinje pronađene mrtve na plaži Vanda u Sidneju 1965. godine.

Jedna žena ispričala je autorima podkasta da je njenu majku, tada petnaestogodišnjakinju, devetnaestogodišnji Vajlder uporno uznemiravao u tržnom centru Top Rajd. Navodno ju je više puta nagovarao da sa njim ode upravo na plažu Vanda.

To se događalo nedugo pre ubistava, na svega nekoliko minuta vožnje od njegove porodične kuće.

Autori serijala Endi Birn i Mark Luelin tvrde da su pronašli niz tragova koji Vajldera povezuju sa zločinom: mesto na kojem je živeo, iskaze svedoka, njegov izgled, ponašanje i način na koji je prilazio mladim devojkama.

Ipak, za ubistva Marijane i Kristin nikada nije optužen. Reč je o istraživačkoj teoriji i sumnjama koje nisu dobile konačnu potvrdu na sudu. Slučaj je i dalje zvanično nerešen, a jedan od potencijalno ključnih forenzičkih dokaza navodno je izgubljen. News.com.au

Vajlder je tokom svega nekoliko nedelja 1984. prešao hiljade kilometara i napadao žene u različitim američkim državama. Pojedine žrtve uspele su da prežive i kasnije opišu strahote kojima ih je izlagao.

FBI ga je stavio na listu najtraženijih begunaca, ali pred sud nikada nije izveden.

Policija ga je pronašla 13. aprila 1984. godine u Nju Hempširu. Tokom borbe sa policajcima došlo je do pucnjave, u kojoj je Vajlder smrtno ranjen.

Sa njim su umrli i odgovori na brojna pitanja.

Nikada nije otkriveno gde se nalaze Bet Kenjon i Rozario Gonzales. Iako se obe smatraju njegovim žrtvama, njihova tela nisu pronađena, a porodice nisu dobile priliku da ih sahrane.

 Video: Obožavao ga je ceo svet, a on je bio serijski ubica