Milica Milša progovorila o Marku Živiću: “Ispod pokrivača mi je sve pričao”

U „Parku sećanja“ u Vrnjačkoj Banji, u znak sećanja na velikana srpskog glumišta, glumca i višegodišnjeg direktora Festivala filmskog scenarija Marka Živića, zasađeno je stablo breze. Milica Milša i Žarko Jokanović nisu bili samo kolege sa pokojnim glumcem već i prijatelji. Zato smo sa ovom bračnim parom evocirali uspomene na prerani odlazak čoveka koji je osmehom planio gde god se pojavi.

– Marko je bio, pre svega, dobar čovek, divan glumac i niko nije mogao tako živopisno da igra uloge i dočara likove da ga svi apsolutno obožavaju. Nikada vam se nije desilo da možete nešto da popijete ili pojedete kada je Marko tu, a da on to ne plati. Bio je čovek koji je, kada je bila sistematizacija u pozorištu i kada je jedan naš fantastični rekviziter zbog nedostatka određenog stepena obrazovanja nažalost dobio otkaz, potpuno tiho i bez hvalisanja platio njegovu večernju školu. Taj čovek je završio školu i dan-danas je naš rekviziter. Imala sam sreću da igram i u serijama s njim, i u našem Beogradskom dramskom pozorištu. A evo, ove godine sam ovde predsednik žirija za nagradu „Marko Živić“ koja se dodeljuje najboljem mladom debitantu.

Foto: Aleksandar Slavković / RAS Srbija

Čini se da su mnogi glumci koji su nas napustili zaboravljeni od strane kolega, ali Žarko smatra da je to individualno.

– Ne treba idealizovati nikoga, a najbitnije je da su ti ljudi živeli i napravili svoje velike živote koje niko ne može umanjiti, čak i ako se prijatelji ne sećaju u dovoljnoj meri. Ali ono što jeste posebno lepo je ovaj park sećanja koji je opština Vrnjačka Banja sa festivalom napravila. Drago nam je što je svoje drvo ovde dobio i Marko Živić. On je bio vrhunski, vrlo specifičan i dobar glumac koji je mogao sve uloge da igra podjednako dobro. Bio je pravi šoumen, besprekoran i najbolji u tom svetu. A pre svega, bio je čovek sa najvećim srcem među glumcima.

Postoje neke priče da bi se o njegovom životu, kako profesionalnom tako i privatnom mogao napraviti dokumentarni film.

– Uvek se može uraditi više, ali svakako mislim da ovaj Festival filmskog scenarija, čiji je Marko bio dugogodišnji umetnički direktor, može napraviti i tako nešto. Verujem da bi to bio jedan od najvećih filmova o njegovom stvaralaštvu.

Foto: Ringier

Milica i Zoran o poslednjem susretu sa Živićem

Oni se prisećaju i kada su poslednji put videli Marka.

– Njega već nema dosta dugo. Zapravo, nema ga od korone, odnosno od 2021. godine – to je već pet godina. A pre toga smo se, naravno, videli pre korone, kaže Žarko a Milica dodaje:

– Radili smo zajedno jednu dečiju predstavu koja je bila izuzetno zanimljiva i urnebesna, a koju je režirao Marko Jovičić. On je igrao direktora i bilo je urnebesno šta nam je sve radio. Marko je spadao u onu retku sortu glumaca koji svaki put napravi neko novo malo čudo na predstavi, tako da nikada ne znate šta će do kraja odigrati na kom izvođenju. Najviše je ličio na Zorana Radmilovića, kaže Žarko, a Milica se slaže:

Foto: Blic / youtube

– Jeste, on je najviše ličio na Zorana Radmilovića od bilo kog glumca koga poznajem – bio je izuzetno kreativan i jako duhovit. Neki glumci pokušavaju nekad nešto da ubace, ali bolje da to nikada nisu uradili. Marko Živić je svaki put kada bi nešto dodao ili improvizovao pravio urnebesne scene kojima se cela sala smejala.

Osim što je bio glumac, Marka smo gledali i kao voditelji, a i u tome se dobro snašao.

– On je vodio program na tadašnjem i to je radio vrlo uspešno. Imao je svoj autentičan, prirodni šarm i prirodnu duhovitost. Njemu nisu trebali scenaristi, bio je dovoljan sam sebi. On je jednostavno bio topao čovek koji se svima obraćao sa toplom ljudskom toplinom. Znate, da smo znali da će neko prerano da ode… ali ovako… Sigurno mu sa 49 godina nije bilo vreme jer je mogao još mnogo toga lepog da proživi, kaže Milica na šta se Žarko priseća:

– Njegovo glumačko vreme je zapravo tek dolazilo. Karijera mu je prekinuta u samom naponu najveće kreativnosti i to je prosto jedna kosmička nepravda. Ali ja verujem da on negde u nekom nebeskom teatru igra i smeška se, jer mi je uvek u sećanju sa onim iskrenim, dečačkim osmehom.

Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija

Imali su brojne zajedničke uloge

Milša je sa Markom igrala u mnogim serijama i predstavama.

– U pitanju su komedije „Prizori iz bračnog života“ i „Hotel sa sedam zvezdica“. U pozorištu smo takođe igrali zajedno, a poslednje što smo radili bila je predstava „Čovek zver vrlina“. Pre samog početka te predstave, Marko i ja smo morali da uđemo na scenu i legnemo u krevet, pošto predstava počinje tako što se mi budimo. Tako bismo uvek ležali ispod pokrivača nekih 15 do 20 minuta pre početka. Šta drugo da radite nego da pričate? Tu smo se baš onako družili, svašta mi je pričao i tu sam zapravo upoznala jednog sasvim drugog, dubljeg Marka.

Uskoro će se znati ko će ove godine poneti nagradu „Marko Živić“ za najboljeg mladog debitanta, pa nas je zanimalo da li već postoje favoriti.

– Odgledala sam sve filmove u kojima igraju mladi debitanti. Neki su se izdvojili više od drugih, ali neće nam biti lako jer ima divnih uloga i svako u žiriju ima svog favorita. Dogovaraćemo se i videćemo, ali ima divnih mladih glumaca i mislim da bi Marko bio jako srećan da je mogao da ih upozna.