radiobalkanfox
Pevač i harmonikaš Milanče Radosavljević decenijama važi za jednu od najvećih legendi izvorne narodne muzike. Njegove pesme poput „Dao bih ovo malo života“, „Anđelija“ i „Zašto sahranjuješ ljubav moju“ postale su bezvremenski hitovi. Međutim, iza njegovog prepoznatljivog glasa i sevdaha krije se neverovatna životna drama o kojoj je sam pevač u više navrata otvoreno govorio u intervjuima.
Klinička smrt i udar groma: „Lekari su me proglasili mrtvim“
Jedan od najšokantnijih trenutaka u Milančetovom životu dogodio se još u detinjstvu, kada ga je tokom nevremena pogodio grom. Kako je sam ispričao, udar je bio toliko jak da su lekari konstatovali smrt i poslali ga u kapelu.
Njegov otac, skrhana od bola, nije želeo da ga ostavi u bolnici već ga je na sopstvenu odgovornost doneo kući kako bi ga sahranili u rodnom selu Baryč. Pripreme za sahranu su već bile u toku, ali je usledio čudnovat preokret — Milanče se prve noći razbudio i progovorio. Njegovo preživljavanje lekari su kasnije opisali kao pravo medicinsko čudo, ali je udar groma ostavio posledice na rukama, zbog čega je morao uložiti ogroman trud kako bi kasnije naučio da svira harmoniku.
Prva harmonika i kafana: Od opštinskog deteta do milionskih tiraža
Odrastajući u teškom siromaštvu, Milanče je od malih nogu imao ogromnu želju da svira. Prvu harmoniku kupio mu je otac od skromne ušteđevine, a Milanče je vežbao danonoćno kako bi savladao instrument.
Karijeru je započeo pevajući po seoskim svadbama i kafanama, gde ga je zapazio čuveni kompozitor Budimir Buca Jovanović. Buca mu je komponovao prve pesme koje su napravile bum na prostoru bivše Jugoslavije. Ploče su se prodale u milionskim tiražima, a publika ga je zavolela zbog specifične emocije i setnog glasa koji niko nije mogao da kopira.
Zašto nikada nije napravio solistički koncert u Areni ili Domu sindikata?
Iako su mnoge njegove kolege jurile za velikim dvoranama i koncertima, Milanče je svesno odbijao takve ponude. U svojim intervjuima naglašavao je da nikada nije čeznuo za estradnim sjajom i medijskom pompom.
„Mene nikada nisu zanimali veliki koncerti u Beogradu niti estrada. Ja sam čovek koji voli narod i kafanu. Moji koncerti su bili na svadbama, pod šatrama i u kafanama gde sam gledao ljude u oči i pevao im iz duše. Meni ne treba Arena da bih znao koliko me ljudi vole — dovoljno mi je kad vidim da čitava sala peva moje pesme od reči do reči.“
Milanče je dodao da mu je porodica uvek bila na prvom mestu, te da je umesto ganjanja karijere u gradu izabrao da ostane na svom imanju u Baryču, gde živi mirnim seoskim životom, bavi se poljoprivredom i uzgaja voće.
Dodaj komentar