radiobalkanfox
Dragomir Despić Desingerica samo za SVET otkriva sve o odnosima sa kolegama i kako je baš sa Viki napravio front u „Pinkovim zvezdama“:
Front sa Viki Miljković i opšti haos u žiriju
Ona je dobra, nije sujetna. Ja sam isto takav, samo sam malo krvaviji kad me neko čačka. I onda tako, jedno gura drugo. Imamo dosta slične stavove. Eto, to se poklopilo. Dok sa nekim drugim možda nemam stalno slične stavove, pa se razilazimo… Ali je bilo momenata i sa Viki kad uđem u neku vrstu rasprave da li nešto valja ili ne valja, ili da sam ja njenom kandidatu dao „ne“ pa to ne valja.
A Karleuša i ti?
– Pa super. Dobri smo, dobri smo. Ona je luda kao struja, brate. Ona je malo ono… Ona prebaci za tri sekunde, razumeš. Ona sa tobom sedi super, sad ovako trepne i samo nešto prebaci i nastavi dalje. Ali generalno gotivna je, zgotivio sam je. Ona je neko ko je navikao da bude dosta dominantna, da to bude po njenom. Dugo je ona ovaj posao radila, što se tiče ovog formata, kao i emisije uopšte. Dosta dugo je ona u tome. I onda je ona navikla na neke određene stvari.
A onda si došao ti…
– Nešto što možda nije srela do sada, kapiraš, i nešto na šta nije navikla u toku snimanja. I onda je to trebalo malo adaptacije. Od početka je bilo krvavo, znači katastrofa. Ja sam opet muško koje je naviklo da bude dominantno, da se sluša, čuje, da moje bude zadnje, a ona je žensko koje je takvo. I onda je to bio sudar dva sveta, pa kao ono… Mislim, da, pečenje! Ali na kraju je bilo ono, imali smo posle super emisije, slagali smo se, zezali, imali smo emisije isto gde se svađamo…
Doneo si prase, jesi dao Zorici?
– Pa nije htela da se popne. Ona je odvojena dole. Mi smo na vrhu, a oni su dole, na dnu.
Kako to da shvatimo?
– Ništa, treći pogled, sve gore, oni su dole. Penthausi su gore! Ali zvao sam ja. Čak sam najavio bio i u intervjuu, čak sam najavio kad sam nosio prase, znaš. I ja kažem: „Koleginice, pozvani ste, ako hoćete“, razumeš, sve to. Pa što ne bih zvao? Razumeš? Ali neće, neće ona da se druži sa mnom. Moraš nju da pitaš što neće.
A hoćeš ti s njom?
– Pa ja hoću, a neće ona. Dok me nije poznavala ona je imala neki negativan stav prema meni. I neke emisije pre toga koje su se dešavale, ja sam imao informacije, znaš kakve. Ja znam kakvo je ona mišljenje imala pre snimanja o meni. Ali ona ne zna da sam ja bio prvi za to, da sam je ja prvi predložio za to mesto. Ja sam bio baš za to da bude ona deo toga. Jer mi je bila kao… Ona je predugo u tom poslu, ima dosta hitova, merodavna mi je. Opet je za neku stariju gardu. Tu mora da imaš malo i starijih i mlađih i ovih i onih. I meni je ona bila ono… I ako sam ja znao da me ne voli. Ja sam znao jer u nekim emisijama pre toga koje su se dešavale znam da nije htela da dođe zato što sam ja tu i tako to. Ona je mislila da sam ja hodajući đavo. Majke mi.
A ti anđeo?
– Ne, stvarno ti kažem. Tako su mi bliski ljudi njoj rekli. Kaže: „Ona misli da si ti hodajući đavo.“ Razumeš? Čak se ona premišljala zbog toga što sam ja u formatu, da li da radi to.
Kada je bila bolesna jesi li slao poruke da pitaš kako je?
– Pa nisam, nisam poslao poruku. Ja nisam neko ko se folira. Ja ne umem da se foliram. Mene jeste zanimalo, ja pitam, ali pitam Bakija, pitam tamo ljude koji su tu u produkciji, pitam ljude koji znaju, pitam Viki, Viki isto zna. Ali ja sad njoj nešto fejk, zato što je neko bolestan… Ja ne bih voleo, da sam bolestan, da me neko fejk kontaktira i neko s kim nemam kontakt, pa sad kao: „Jesi li dobro?“ A meni to nije u redu. Pa meni treba da joj bude drago što ja to nisam uradio, jer to je moje poštovanje prema njoj. Što se nisam isfolirao pa sad kao: „E, sad zato što si bolesna, ja sad da te zovem“, a nisam te pozvao nikad pre toga, niti ti mene. To je meni sažaljenje nekako. I mislim da je u tom trenutku to najgore što možeš da uradiš nekome ko je u problemu ili bolestan. Jer ja kad sam u problemu, najviše bih mrzeo da me zovu ljudi s kojima se generalno ne čujem, da me pitaju: „Ej, jesi li dobro?“ Šta te boli briga? Nije te zanimalo kad nisam bio bolestan, sad treba da te zanima? Ali sam ja pitao, zanimalo me, ali nisam hteo da imam baš nikad to folirantsko. To mi se baš gadi, nisam to ja. I mislim da je više poštovanja tako nego da sam se našminkao nešto, razumeš? Sad tu kao: „Hej, znam, okej si, dobro si“, a ovamo se ne podnosimo i sve to.
Tajne privatnih poruka i teorije zavere
Da li imaš kontakt sa nekim privatno od svih njih?
– Pa sa Viki.
Ne razmeniš poruku sa Bosancem, Jelenom?
– Ne, ne, ne. Razmenimo mi, ali u grupi. Imamo mi grupu našu i tu peglamo, razmenjujemo poruke, ceo žiri, voditelji, producenti. Tako da, u principu, mi imamo grupu, pa tu komuniciramo svi sa svakim.
Čuo sam da ni tu ne odgovori svako svakome.
– Ne pravimo se ludi, nego svi smo mi u nekoj vrsti posla. Ja isto dosta puta neko odgovori nešto, napiše tu, ja pogledam, ostavim, radim i nastavim da radim. To što, znaš, nije to grupa sa obavezom da ti odgovoriš, niti da jedan napiše i sad svih deset mora nešto da napiše zato što je neko nešto konstatovao. Tako da nije tu, nema tu… Nije to kuliranje niti bilo šta, znaš. To je takva grupa. Čak i sa Jelenom nešto kad treba, ja kažem to preko grupe, da ne bude da uđu neke teorije zavere zbog privatnog razmenjivanja poruka.
Pa da, nema potrebe.
– I ona isto, znaš. Što hoću da kažem, i preko Viki ili nekoga, znaš. Ili preko grupe tu. Pa ne, nego znaš, to lako se izvuče iz konteksta, kapiraš, kad je tako jedan na jedan dopisivanje. Lako ti možeš da protumačiš i šalu i ovo i ono. I onda je bolje. A i nas dvoje smo katastrofa što se tiče žute štampe i onda je ono… Mislim, nikad nismo pričali o tome, ali je kao u fazonu, vidim da slično razmišljamo, znaš. Bolje nego da bude: „Šta se desilo u ruti ili u pički materini?“ Ja izlazim iz situacije. Pa imam dovoljno situacija za žutu štampu s njom. Hvala. Koliko te pominju, dosta ti je. Još nisam okrenuo. To bi bio šlag na tortu.
Šta je sa Bosancem mimo toga?
– Šta? Pa ništa. I on je dobar. On isto lud kao struja. Malo ovamo, malo tamo. Namazan kao lisica, on. Pa on namazano radi to pola života, brate. Snima ove emisije. To ti bude ono, gore jedemo sve. E, brate, dole siđemo, pokidamo se. Dole koljemo. To ti je baš jedno čudno iskustvo, znaš. I onda ljudi ne mogu da skapiraju tako kad vide neke odnose sa strane. Onda vide emisiju, pa onda čas van emisije pričamo, čas ne pričamo. To ni Nevena nije kapirala dok nije došla na snimanje. Jer ja kad dođem sa snimanja kažem: „Jao, znaš šta je bilo? Popičkali smo se svi, posvađali, pakao.“ I ono uzme: „Hajde, znaš, šta je bilo?“ Brate, onda ode na snimanje. I baš je bilo snimanje kad sam se ja sa Bojanom nešto zakačio i svašta nešto. To vam je bilo najgore, to je bilo dno života šta ste radili. Onda ona bude šokirana jer to bude mnogo gore nego što ja prepričam njoj kući. Isto i na televiziji. Jer na televiziji ti ne vidiš mnogo tih stvari, kapiraš, i te konflikte naše. I onda sad zadnju emisiju što smo snimali, ja došao kući i kažem: „Brate, šta se desi? Ovo je kolaps.“ I onda ona kaže: „Jebote, da nisam bila tamo, mislila bih da ste se malo posvađali i to.“
Ne daš im da dođu do reči kad uzmeš da teraš svoju priču.
– To da, to da. Ali sam dosta smirio to kroz sezonu, znaš. Dosta smirio. Na početku sam mnogo bio agresivan na mikrofon. A posle onda vidiš malo, zaključiš šta se čuje, koliko treba da se dereš, koliko da se ne dereš. E, to je neko iskustvo koje oni imaju, a ja nisam imao. I onda prvu emisiju kad sam gledao, ja kao da šizofreniju imam. U fazonu, Jelena mi odgovori, a ja ni ne čujem šta odgovori, a ona mi odgovori mangupski. A to se čuje. A to u studiju ne čuješ. Znaš, u studiju moraš da se dereš da bi te neko čuo. Ili drugi član žirija. I onda sam ja tu video šta i kako stoje stvari, šta ja mogu da radim u toj emisiji ili kad treba šta treba da radim. I onda ko ima mozga, on to… Tu Bosanac ume da ga zavuče uvek. Da, pa da. Ali to su ti sve iskusni ljudi. Oni znaju da se sve to čuje, razumeš. I ako ti on možda i odgovori, ali ti ne čuješ, pa prećutiš.
Sukob oko Evrovizije i prozivke na račun Marije Šerifović
Da li te je zvala Marija Šerifović?
– Ne, što bi me zvala, brate?
Zato što si ti rekao… Sećaš se šta si rekao?
– Šta?
Da je Evrovizija krindž format i po čemu je Marija Šerifović…
– Što bi me zvala? Šta, da je naučim da pravi muziku ili šta? Pa dobro, mene su pitali za Evroviziju, znaš. I onda sam ja rekao kao u fazonu, okej, ja ne znam sad… Evrovizija, koliko sam ja upućen, ranije godine, kad smo mi bili mala deca, kad je postojala ABBA i tako ti neki… To su neke godine gde se drugačije pravila muzika, drugačije se muzika prihvatala, drugačije si ti mogao da dođeš u situaciju preko jednog ili dva kanala ili jedne radio-stanice da te neko čuje. I ako nemaš žicu za to, neće te niko čuti kako god ti dobro pevao, razumeš? Tako da su to druge godine. Ja pričam o godinama kad je krenula faza Širi Dajd… Ruslana. To takmičenje evrovizijsko dobija od tada neki izopačen skroz format. Znači izopačen format da moraš da budeš možda drugog seksualnog opredeljenja, kao što su svi tamo, što oni na ulazima i svejedno, razumeš, ali je to činjenica, da gledaju neko seksualno opredeljenje, da gledaju da li da budeš izopačen fizički, da ovo, da ono, razumeš. Krenuli su da gledaju dosta političke neke stvari, da li se u nekoj zemlji tamo ratuje, ne ratuje, zato što se ratuje daju nekome pobedu itd. Što meni onda gubi ceo smisao. Muzika nema veze ni sa politikom niti sa bilo čim. Muzički šou-biznis ti odražava tvoj stejdž, kako ćeš da ga odradiš fizički, kako ćeš da odradiš vokalno, odnosno muzički kako ćeš da odradiš. Ne samo vokalno. Ne moraš imati top vokal za muziku, jer muzika je širok pojam. I onda odatle ti dobijaš dosta nameštenih nekih stvari, brate, što se tiče naših Beovizija i Evrovizija. Da ti sad zamisliš, ideš ti na Beoviziju, da meni u žiriju bude na Beoviziji neko ko nema tri pregleda ili nema tri strima negde ili tri puštanja u klubu, da meni kaže da sam ja dobar… Koji sam ih rodio. Može moju muziku svako da gleda kako hoće, brate moj, ali ti uzmi samo rezultate. Meni ne treba ništa, samo uzmi rezultate. Ti možeš meni da kažeš da pričam ružne reči, da radim ovo ili ono, ali uzmi rezultate. Na kraju godine uzmi rezultate, striminge, gledanja. Ako kažeš on je ovakav ili onakav, znaš… Dosta me nerviraju ljudi koji se verovatno onda ne razumeju jer gledam da se razumeju kad kažu sto idiota, kad kažu kao: „Znaš, on je samo performans.“ A liče, onda bih ja radio u predstavi nekoj, razumeš? Znaš, onda očigledno ne znaju ljudi da se muzika sluša i na slušalice, brate, i u kolima, znaš, kad je ne gledaš. Jer ti uđeš u auto pa pustiš tu muziku koju ja pravim, razumeš? Pa onda odeš u avion, sedneš pa slušaš tu moju muziku koju ja pravim. Ne gledaš je nego je slušaš. To su polupanci i onda oni ne kapiraju. A to slušanje ima svoje rezultate koji su prezavidni. I sad ja da odem baš na neku tu Beoviziju ili negde da mi neko priča ko ne može da meri đoku sa mnom u takvoj vrsti posla, niti u pravljenju muzike. Jer ja svoju muziku pravim i tekst i aranžman i melodije i miks i master i usnimavam i edit spota radim. Ja radim sve kompletno od početka do kraja proizvoda. Onda ne možemo da merimo jaja, liče, razumeš, u toj muzici. I retko ko može da meri jaja tu jer ja radim apsolutno sve od nule do kraja. Znači ne radim samo melodiju i tekst. Ili samo miks i master. I onda kad sam pričao za tu Evroviziju, meni je to u današnje vreme… Znači ne vreme kad su nastupali ABBA, Čola, Celine Dion i tako to. To vreme ne računam jer je to drugo vreme muzike nego što je danas. Ali u današnje vreme te Evrovizije, to je jeziva priča. I ti u današnje vreme Evrovizije nećeš videti nijednu zvezdu ili superstara koji pravi neku lovu ili ima neke zavidne nastupe i zavidna slušanja muzike da ode na takvu vrstu takmičenja sa gomilom polupanaca. I onda mi je ona pomenula tu Mariju.
A Marija pre Evrovizije šta?
– Ništa nije bila Marija. Ništa, kapiraš, ništa. I onda ta Evrovizija je, da kažeš, urodila plodom, kao što lepo si mi rekao. Pa ta Evrovizija joj je dala neki kredibilitet za neku muziku. Marija odlično peva. Ozbiljno. Ona je kompleksašica neviđena. Ono, pakao je, kompleksi šure. Ona peva, ubija. I nije okej što je ona opet to i to, nego opet ja kad sam spomenuo superstar, rokstar, zvezdu i ostalo… Ona nije bila to pa je otišla na Evroviziju. Ona je otišla na Evroviziju, a opet nije bila to. Nego je samo dobila kredibilitet u tom svetu estradnom, da kažeš, i u tom nekom pevačkom estradnom svetu. Jer nećeš ti videti da ona ode na ćošak, da će tu da bude pomama što je otišla ona da kupi pljeskavicu pa će doći 300 ljudi da se slika s njom. Svako gleda šta da naruči priloga, brate. Mislim, nema ništa loše, znaš. Ne treba nikog da vređam. Ja ništa loše nisam rekao. Znači, ja sam čak pohvalio da odlično peva, odlično sve to, super, razumeš. Hajde, smiri se malo. Ali to je prosečna neka civilna muzika, brate, znaš. Nije to muzika gde ćeš ti da luduješ i da praviš ne znam koje pare, gajbi moj. To je sve preživljavanje, brate.
A dobro, ali se prikazuje i na mrežama i život ovde… Šta?
Taj život, high class.
– Ko?
Marija.
– Gde?
Pa živela u Los Anđelesu, pa malo na Baliju, pa malo ovde…
– Živela ili otišla?
Pa u Los Anđelesu je živela.
– Koliko?
Dve, tri godine.
– Dve, tri godine živela konstantno? I šta je radila?
Da, brate, nisam išao.
– Šta ti pričaš? Pa izbacivala muziku tad?
Pa nije.
– Pa šta je radila? Išla je, brate moj, da cepa karte za bioskop. Razumeš šta ti kažem? Ako radiš muziku, liče, radiš je svakih mesec i po dana, brate moj, ono, šuriš, superstar si. Ne snimi ti, ne platiš nekome, ti snimiš jednu pesmu, jedna pesma te usere, pa kad te usere, sledeća za 20 godina.
A jesi li je nekad video u životu?
– Znam, pa kako nisam, da.
Pa ti kažeš da ćete se javiti.
– Ne, ne sad, ne sad. Ja znam, ja sam upoznao pre muzike moju drugaricu Mariju Lazić. Ona isto peva, brate, svira i to, ima bend. Pa sam preko nje znao, to je period posle neke Evrovizije.
I šta si skontao tad?
– Pa ništa, video sam je tad jednom. Nisam ja tu sad nešto obraćao pažnju. Ali ona se vodi i ona se tako generalno i ponaša, znaš, onako nos gore. Ona, znaš, onako, tako je drčna, nos gore, znaš i to. Mislim, svako ima svoje ponašanje, svako bira kako će da se ponaša.
Dodaj komentar