Kako želite da vam izgleda život za 5 godina? Vežba sa Univerziteta Stanford traje samo 20 minuta, a ono što otkrijete moglo bi da vas iznenadi

Da li nam sadašnji život i dalje odgovara? Šta bismo promenili kada bismo sebi dozvolili da razmišljamo malo šire? I kako bi izgledala naša svakodnevica za pet godina ako danas ne promenimo baš ništa?

Upravo od tih pitanja polazi Odyssey Plan, jednostavna vežba vizualizacije razvijena na Univerzitetu Stanford, koja za svega dvadesetak minuta pokušava da nas izvuče iz života na autopilotu.

Ideja nije da nacrtate jednu savršenu budućnost. Naprotiv — treba da zamislite tri potpuno različite verzije svog života za pet godina.

I upravo u tome leži poenta.

Odyssey Plan nastao je u okviru Stanfordovog pristupa Designing Your Life, koji su razvili profesori Bil Barnet i Dejv Evans koristeći principe design thinkinga.

Osnovna ideja njihovog pristupa prilično je oslobađajuća: ne postoji nužno jedan „pravi“ život koji treba pronaći, jedna karijera koja nam je suđena ili jedna odluka koja će zauvek odrediti naš put.

Život se, prema ovom konceptu, može posmatrati kao nešto što dizajniramo, testiramo i menjamo.

Umesto da pokušavamo da pronađemo konačan odgovor na pitanje „šta želim od života?“, pristup je mnogo praktičniji: sagledajte gde ste trenutno, zamislite nekoliko mogućih puteva, istražite ih i zatim odlučite koji vredi isprobati.

Odyssey Plan je jedan od najpoznatijih alata tog koncepta, a dodatno ga je popularizovao američki autor Danijel Pink.

Njegov cilj nije da maštamo bez ikakvih ograničenja, već da shvatimo da možda imamo mnogo više opcija nego što sebi trenutno dopuštamo da vidimo.

Za vežbu vam ne treba mnogo — papir, olovka ili prazna stranica u beleškama i dvadesetak minuta bez ometanja.

Zadatak je da zamislite sebe za pet godina, ali kroz tri potpuno različita scenarija.

Prvi scenario je najjednostavniji.

Ne menjate posao. Ne selite se. Ne menjate značajno rutinu niti pravac kojim trenutno idete.

Kako izgleda vaš život za pet godina ako nastavite tačno ovako?

Gde živite? Šta radite? Kako izgleda prosečan dan? Sa kim provodite vreme? Koliko energije imate? Čemu se radujete?

Ovaj scenario može biti veoma prijatan — ali može i jasno pokazati stvari koje već dugo pokušavate da ignorišete.

Pitanje nije da li je vaš trenutni život „dobar“ ili „loš“, već: da li biste svesno izabrali da on izgleda gotovo isto i za pet godina?

Ovde stvari postaju zanimljivije.

Zamislite da trenutni plan više nije opcija i da morate da krenete drugim putem.

Možda menjate profesiju. Možda se selite u drugi grad ili zemlju. Pokrećete nešto svoje. Vraćate se učenju. Radite manje. Radite nešto što nikada ranije niste ozbiljno razmatrali.

Kako bi izgledao vaš život kada biste napravili veliki zaokret?

Ne morate odmah procenjivati koliko je scenario realističan. Poenta je da izađete iz granica plana koji vam je trenutno poznat i vidite šta se nalazi sa druge strane.

Treći scenario obično je najteži — i najzanimljiviji.

Zamislite da finansijski pritisak nije presudan i da niko neće komentarisati, osuđivati ili dovoditi u pitanje vaše odluke.

Roditelji, prijatelji, kolege, društvo — njihove predstave o tome šta „bi trebalo“ da radite više nisu relevantne.

Kakav biste život tada napravili za sebe?

Gde biste živeli? Čime biste se bavili? Kako biste provodili dane? Sa kim? Šta biste učili? Šta biste prestali da radite?

Ne znači da sutra treba da date otkaz i preselite se na drugi kraj sveta. Ali upravo ovaj scenario često otkriva želje koje u svakodnevnom životu automatski odbacujemo kao nepraktične, neozbiljne ili „nešto što ljudi poput nas ne rade“.

Najvažniji deo vežbe ne dolazi dok zamišljate scenarije, već kada ih stavite jedan pored drugog.

Možda ćete shvatiti da zapravo želite da ostanete na sadašnjem putu, ali vam nedostaje nešto iz druge verzije života.

Možda ne želite potpuno novu karijeru, ali želite više kreativnosti.

Možda ne želite da se preselite u drugu zemlju, ali vas sama ideja otkriva koliko vam nedostaju avantura i promena.

Možda ne želite da napustite posao, ali biste želeli drugačiji odnos prema vremenu, radu ili novcu.

U tome je suština Odyssey Plana: ne morate izabrati jedan od tri života u celosti.

Vežba treba da pokaže koji se motivi, želje i potrebe ponavljaju i šta biste iz tih zamišljenih života mogli da počnete da uvodite u onaj koji već imate.

Jedan od problema sa pitanjem „Gde vidiš sebe za pet godina?“ jeste što pretpostavlja da postoji jedan tačan odgovor.

Odyssey Plan namerno radi suprotno.

Umesto jedne budućnosti, tera nas da napravimo tri. Time slabi ideju da ćemo jednom pogrešnom odlukom „upropastiti“ život i pokazuje koliko različitih verzija budućnosti zapravo može da bude dobra.

Kako Danijel Pink objašnjava, cilj nije nekontrolisano sanjarenje, već donošenje svesnijih odluka.

Možda posle dvadeset minuta nećete imati novi životni plan. Ali možete dobiti nešto korisnije: jasniju predstavu o tome šta vam u sadašnjem životu nedostaje, šta više ne želite i u kom pravcu vredi napraviti sledeći mali korak.