radiobalkanfox
- Iako je upisala Pravni fakultet, svoj talenat je ostvarila na Akademiji dramskih umetnosti, postavši poznata glumica
- Za Enu je prelomna bila saobraćajna nesreća iz 1996. godine, koja je duboko uticala na njen život.
Ena Begović, jedna od najvoljenijih glumica, tragično je izgubila život na današnji dan pre 25 godina u saobraćajnoj nesreći na ostrvu Brač u trenucima svoje najveće životne sreće – ubrzo nakon što je postala majka i započela bračni život.
Rođena na Pelješcu u mestu Trpanj, Ena je bila izuzetno povezana sa svojom porodicom, a posebno sa majkom Terezom i tri godine mlađom sestrom Mijom. Iako su bile različitih karaktera, sestre su bile najbolje prijateljice i zajedno su prolazile kroz buntovničke srednjoškolske dane u Dubrovniku.
Njena sestra Mia Begović prisetila se Enine povučenosti i skromnosti iz tog perioda:
“Ona bi za razliku od mene u školu išla okolnim putem samo da ne bi morala da prođe Stradunom i bude primećena”.
Iako je Ena upisala Pravni fakultet u Zagrebu, njen talenat ju je ubrzo odveo na Akademiju dramskih umetnosti. Tokom karijere ostvarila je status glumačke zvezde i s**s simbola, a pozorištu u Zagrebu ostala je verna 16 godina, sve do svoje smrti. Ipak, njen život je duboko uzdrmala saobraćajna nesreća iz juna 1996. godine sa smrtnim ishodom, u kojoj je i sama učestvovala. O tom teškom životnom trenutku Ena je izjavila:
“Ovaj nesreća mi je promenila život, i mada se ne osećam krivom saosećam se sa stradalim”.
Nakon teškog perioda, Enina fatalna ljubav postao je biznismen Josip Radeljak, sa kojim se venčala u junu 2000. godine, a ubrzo potom, 1. jula, rodila je ćerku Lanu. Nažalost, u ulozi majke uživala je samo 45 dana. Kobnog 15. avgusta 2000. godine, tokom porodičnog puta na Braču, automobil je zbog fabričke greške i otkazivanja kočnica skliznuo u provaliju, a Ena je izgubila život u sekundi.
Sećanje na veliku glumicu i dalje živi kroz emotivne reči njene sestre Mije, koja s tugom opisuje prazninu koja je ostala:
“Što više vreme prolazi, to smo svesniji gubitka. Ta bol ne prestaje, a sestra mi sve više nedostaje. Iskreno, sve teže se borim sa emocijama i suzama. Postajem setnija i znam da bismo danas, možda i više nego ikad, bile potrebne jedna drugoj. Žao mi je što ne možemo da delimo sve ono što bismo danas, da je ona tu… teško je to objasniti, ali gde god da krenem, Enu nosim sa sobom u podsvesti. Osećam beskrajnu ljubav i ponos zato što sam se družio s njom, što je ona želela da bude moj prijatelj bez obzira na to što smo sestre. Ponna sam što sam toliko uloga odigrala s njom… O da, bio je to pravi užitak”.
Dodaj komentar