Voja Brajović otkrio najveću tajnu “Otpisanih”

Ivana Mikić

Novinar rubrike zabava

Istakao je da glumci nisu finansijski profitirali od popularnosti ‘Otpisanih’, uprkos ogromnom uspehu i uticaju serije.

Razbio je mitove o Paji Vuisiću, naglašavajući njegovu profesionalnost i intelektualnost, suprotno predstavi o njemu kao ‘čoveku iz kafane’.

Legendarni glumac Voja Brajović, najpoznatiji po ulozi Tihog u kultnoj seriji “Otpisani”, u emotivnom osvrtu na svoju bogatu karijeru progovorio je o slavi koju je stekao kao mlad umetnik, o radu, nagradama, ali i o tome šta zapravo znači biti umetnik.

Sa velikim poštovanjem i setom, Brajović se prisetio susreta s glumačkim velikanima poput Ljube Tadića, Pavla Vuisića, Bate Stojkovića i Bate Živojinovića, otkrivajući nepoznate detalje sa snimanja i životne lekcije koje su ga oblikovale.

Kako me je legenda spustila na zemlju: “Nikad čuo!”

Kao mlad član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Voja Brajović se suočio sa ogromnom i naglom popularnošću koju su mu doneli “Otpisani”. Međutim, slava je, kako kaže, izuzetno opasna igračka.

“Slava je divna prilika da čovek poludi i izgubi razum. Meni se dogodila jedna od najboljih lekcija koje sam dobio. Bio sam mlad član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i popularnost je već bila ogromna. Jednog dana ulazi Milivoje Živanović, velika legenda. Svi ustaju da mu pomognu, a on pita: ‘Ko je ovaj mladić?’ Kažu mu: ‘Naš mladi kolega Voja Brajović.’ A on odgovara: ‘Nikad čuo.’ To sam zapamtio za ceo život. To mi je bila najbolja škola. Nemoj da pomisliš da si nešto zato što si popularan. Ti tek treba da dođeš do nečega i da znaš da je to vredno”, priseća se Brajović ove važne lekcije.

Beda iza sjaja “Otpisanih”: “Producenti su gledali da nas zakinu”

Iako su “Otpisani” obarali rekorde gledanosti širom bivše Jugoslavije, a Tihi i Prle bili idoli generacija, to bogatstvo nije pratilo i finansijsko blagostanje aktera.

“Dobio sam na hiljade pisama, a ni na jedno nisam odgovorio. Mislim da sam samo jedno sačuvao. Popularnost je bila ogromna, ali mi nismo bili bogati. Gagi i ja smo za te dve-tri godine potrošili sve pare koje smo imali. Nije bilo da nismo imali šta da jedemo, kako se danas ponekad priča, ali producenti su često gledali da te zakinu i da ti ne daju ono što ti pripada“, otkriva glumac.

Zanimljivo je da je u početku bilo zamišljeno da svi likovi u seriji poginu, jedan po jedan. Međutim, producenti su shvatili da publika to nikada ne bi prihvatila, pa su ih ostavili da prežive, što je otvorilo vrata za snimanje nastavka “Povratak otpisanih”.

Zablude o Paji Vuisiću: Nije bio “čovek iz kafane”, već vrhunski intelektualac

Govoreći o Pavlu Vuisiću, Voja razbija mitove koji su se decenijama pleli oko ovog glumačkog barda. Suprotno slici spontanog naturščika koji je u uloge ulazio pravo iz kafane, Paja je bio izuzetno studiozan i odgovoran umetnik.

“Paja nas je strašno učinio zahvalnim jer se radovao što je s nama. On, kome se teško moglo prići, s razlogom. A onda se radovao što je s nama i to nas je činilo veselim… Ljudi obično misle da su njega izvukli iz kafane. Ne. Paja je bio veoma studiozan glumac i, naravno, vrhunski intelektualac, pre svega zato što je mislio svojom glavom”, objašnjava Brajović.

Kao dokaz njegove studioznosti, Brajović navodi scenu iz filma “Šešir profesora Koste Vujića” u kojoj on svira violinu, a Caci Mihailović peva. Paja ih je vraćao da ponove scenu čak 15 ili 16 puta, ali ne zato što je bio nezadovoljan njihovim izvođenjem, već time kako ih on sluša u kadru. Iza te strogosti krila se neverovatna odgovornost prema publici.

“Znaš šta, žena i ja nemamo dece, kuća nam se istopila. Ali postoje neka deca koja sada mene vole, vole to što radim. Neću da se razočaraju kada odrastu”, preneo je Voja dirljive reči koje mu je Paja tada uputio.

Kako sam nadmudrio Batu Živojinovića pomoću cigli

Saradnja sa Batom Živojinovićem donela je još jednu nezaboravnu anegdotu. Voja objašnjava da kritičari i analitičari često nisu razumeli Batinu ulogu u “Povratku otpisanih”, gde je igrao samostalnog buntovnika koji vodi svoj sopstveni rat. Tokom snimanja, Bata je odlučio da unese rečenicu koja nije bila u scenariju, a koja je obeležila Vojin život.

“Sećam se scene u kojoj je trebalo da mi kaže: ‘Slušaj ti, napuderisani…’ Nije bilo to u scenariju. Ja sam znao da će ta rečenica ostati zauvek vezana za mene. Zato sam, dok smo pripremali kadar, podmetao cigle i kamenje pod noge da budem viši od njega. On je viši od mene desetak centimetara, ali kad je rekao ‘Slušaj ti, napuderisani’, gledao sam ga odozgo”, kroz smeh se priseća Voja.

“Nažalost, često se stidimo svojih vrednosti. Za Cicu Perovića su govorili: ‘Bio je takav jer je imao tumor na mozgu’, a za Paju Vuisića: ‘On je alkoholičar, uzeli su ga iz kafane.’ To su besmislice. Mi se stidimo svojih velikana, tražimo im mane i izmišljamo ih”, dodao je za Radio televiziju Vojvodina.