radiobalkanfox
Poznata književnica, Vedrana Rudan, preminula je u 77. godini, posle dugogodišnje borbe sa kancerom.
Njen odlazak pogodio je mnoge, pa su društvene mreže danas preplavljene oproštajnim porukama.
Sada se oglasila i hrvatska pevačica Severina, a njenu objavu prenosimo u celosti.
“Otišla je – kako nestvarno. Pa ona ne može otići. Ona je pobedila sve što joj je ovaj prokleti život stavio na put. I trnje i batine i ljubavi i ponižavanja i cipelarenja i pretnje… Ona je ustajala postojano i gipko, lupala je šamare kad je trebalo (verbalne, naravno), pa i svojoj bolesti (stvarno). Obarala ju je na pod, šutirala i ustajala. Vedrana moja. Ljubavi naša – heroino bez dlake na dugačkoj jezičini. Veštica koja je bacala kroz pero čarolije koje je upijao svaki papir.
Kada je sve krenulo – žena me zvala ljuta kao pas. Ne na bolest, ne na tu tumorčinu. Ne, bila je ljuta jer žene u bolnici imaju plastične kušine (jastuke).
– “Seve, spavaju na kušinima koji ih znoje, možemo nabaviti za bolnicu kušine? Žao mi je žena”.
– “Vedrana, kako ste Vi, treba li nešto?”, pitala sam jedva suzdržavajući suze koje su samo tekle.
– “Ništa, Seve, j**i im i dalje mater svima.”
Odbio joj je HZZO u jednom trenutku podmiriti trošak nekog lečenja. Htela sam, plakala sam joj, da organiziramo prikupljanje. Zabranila mi je bez da s njom možeš u raspravu. Kušine smo odmah kupili, zajedno s jastučnicama, i dostavili. Samo to joj je bilo bitno. I kako sestre po bolnicama padaju s nogu.
Patila je u sebi, a nama je nastavljala davati sebe. Mene ju uvek zvala nakon mojih sranja: “Mala, pisaću opet o tebi! Neće zlikovci…”
Devojko naša u zagrljaju metastaza, bol je prestala za tebe. Počinje za nas. Nisi znala kako se oprostiti sa Slavenkom koja je otišla u junu. Tako se ja mučim kako se oprostiti s tobom kad ne želim oproštaj… Želim se s tobom još smejati, iako si to tako nerado radila. Imala si i pravo; ništa kod nas ni nije smešno…
Tokom nekog od zadnjih razgovora si mi rekla da si objavila knjigu i da je ne možeš “rakasta” promovisati. Rekla sam “ja ću” i ponela sam je na put. Otvorim prvu stranu, a naslov tog odlomka je bio ‘Severina, Tito, jahta i ja’… i unutra napiše “…da ja imam takav film, ja bih ga puštala pre Dnevnika”. Eto, kupite tu knjigu, dobro će vas nasmejati.
Volela me, al’ kad sam joj jednom na kraju razgovora rekla “Volim te”, kaže ona: “Samo me nemoj ti voleti, vidi kako su završili oni jadnici koje si ti volela…”
Pa ‘ko je ne bi obožavao”, napisala je Severina.
Poslednje oglašavanje Vedrane Rudan pre 20 dana
Krajem jula, Vedrana Rudan ponovo je potresla javnost iskrenom i emotivnom kolumnom u kojoj je progovorila o životu onkoloških pacijenata i ljudima koji se svakodnevno bore za njih.
U svom prepoznatljivom, direktnom stilu, Rudan je opisala iskustva sa riječke onkologije, ali je ovog puta najveću pažnju posvetila medicinskim sestrama, za koje smatra da su pravi heroji zdravstvenog sistema.
– U grupi sam ‘onih kojima je najteže’. Zato znam da mi nije najteže. Umreću, umreće i drugi – napisala je Rudan, pa se emotivno dotakla i nege koju joj u ovim teškim danima pruža porodica:
– Trenutno sam kod kuće. O meni brine porodica. Supa, čaj, hrana čvrsta, meka, pranje na krevetu… Glumim kako dremuckam. Sramota me je. Na koje sam grane pala. Kad im to kažem čujem samo jednu rečenicu – ti si naša.
Posebno emotivno govorila je o medicinskim sestrama koje, kako kaže, uprkos iscrpljujućim smenama i teškim uslovima rada, svakom pacijentu pristupaju sa pažnjom i osmehom.
– Čija sam kad sam u bolnici danju i noću, kad u tri ujutro osetim ruku na čelu, kad u pet sestre vidim kako odnose moj otpad koji se meni beskrajno gadi… Nisam bogata, da jesam, dala bih im sve što imam – istakla je književnica, dodajući da joj one uvek skromno odgovaraju da je to “njihov poziv”. Zbog toga se otvoreno zapitala: “Mogu li smene od 0 do 24 biti nečiji poziv ili je to ipak hrvatski državni zločin?”
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar